Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крста Прешевски у комитском рату

Четничке војводе из Пчињског краја, Срби и Албанци (Фото: лична архива)

У овим тешким временима, кад Албанци поричу све на српском Косову и Метохији, нападају српске светиње, пале имовину, кад се избацују из политичког живота Срби у вишенационалном Прешеву и Бујановцу, сетимо се Крсте Ковачевића (1878–1948) из Трговишта.

Крста Ковачевић растао је са седморицом браће и сестром у сиромашном Трговишту. Отац Спаса и мајка Анђа васпитавали су га у српском духу уз посете манастирима Пчиње. Учио је ковачки занат. Jедном приликом њега и млађег брата Спирета на сеоском путу напала су два турска аскера. Осиони Турци ошамарили су их уз погрду: „Да знаш, бре, да сте царска раја”. Плаховити Крста узвратио је аскерима и дечаци су побегли. Живота није било од турских потера за дрзницима који су ударили аскере. Крста бежи у Бугарску и постаје пружни радник. То му не даје мира па се прикључује бугарским комитама у борби против Турака. Био је у јединици генерала Гончева, која је вршила саботаже на прузи Скопље–Солун.

Бугари окрећу ћурак и у пчињском крају почињу да убијају Србе. То га је навело да се прикључи чети војводе Јована Станојковића, учитеља из села Довезенци. Учитељ Јован је поред борбе против Турака и Бугара вршио и описмењавање сабораца. Прва слова исписивали су на песку јер није било папира и оловке. Тако је Крста научио да чита и пише.

Затим формира своју чету и у борбу укључује оца и браћу. Војвода Јован из Довезенаца често је говорио да „Крста има фамилијарну чету”. Крста је био учесник Илинденског устанка. Тежња му је била да све из Пчиње укључи у борбу против Турака и Бугара. У његовој чети били су Срби, Македонци и Арнаути, дисциплиновани и дрски у нападима на непријатеља. Никада нису били поражени, а на каљењу у Крстиној чети био је и легендарни потпоручник Војин Поповић, Војвода Вук.

Крста је био дрзак и волео је изазове. Кретао се слободно у околини Прешева и Бујановца, а у Бујановац је дошао на прославу Светог Саве. Организоване су турске потере, али им је вешто утекао.

Учесник је балканских ратова и Првог светског рата. Био је у контактима с краљем Петром Првим, Николом Пашићем, Стојаном Протићем, генералом Божом Јанковићем.

После Првог светског рата војвода је живео скромно у Прешеву. Градио је свој дом. Власт му је нудила капетанску пензију, али је он одбио понуду. Примао је само 1.000 динара, као знак пажње од народа. Говорио је: „Не могу да тражим од своје државе. То је моја држава. Треба штедети.” И патријарх Варнава посетио је војводу Крсту.

Највише је волео да се дружи с преживелим саборцима и војводама било које вере. Био је духовит и весељак, а у чети је имао и гајдарџију. Умро је у Прешеву 1948. године и сахрањен је на месном гробљу. Четничке војводе Пчиње опеване су у народним песмама: „Нек ли ти реко: седи, не иди, Велијо, бре!/Тамо те чекав до три бусије, Велијо, бре!/Прва бусија: Крста војвода, Велијо, бре!/Друга бусија Јован Довезенски, Велијо, бре!/Трећа бусија: Ђорђе Скопљанче, Велијо, бре!/Ако те фатив, главу ће ти узнев, Велијо, бре!” (Велија је био порезник у Прешеву. Убиле су га комите.)

Познавајући да многима није стало до суживота Срба и Албанаца, потребно је пронаћи његов гроб и по могућности га пребацити у родно Трговиште или у манастир Прохор Пчињски. Порука је многима да се многе безимене улице у Пчињском округу добију називе по именима који су се борили за добро Срба и Албанаца.

Слободан Т. Петровић,
Кладово

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Stojkovic
Vrlo dobar članak. U četi Krste Trgoviškog nije bilo Albanaca iako neki delovi odeće na slici možda ukazuju na to. Smatram da bi pravi naslov članka trebao biti : Učešće vojvode Krste Trgoviškog u četničkoj akciji 1903-1912 u Staroj Srbiji i Makedoniji. Izraz komita bio je karakterističan za Bugare izveden od reči komitet. Tačno su poznata imena svih četnika na slici.
Дедо Борис Битола
Ете разбрав како албанците со србските четници ,зеле учество во илинденското востание.Ама некој од читателите реагира,дека тоа биле арбанаси.Од некаде и бугарите.Таман да се докомплетира историјата и со некој македонц.Го имам првиот атлас на републиките,печатен во Белград,каде тој дел се наоѓа во составот на НР Македонија.Аргументи на силата.
fensi denser
Kakvi bre Albanci? Poznato je da su komite plaćale Arbanase kao podršku protiv Turaka, pa Turci plate više i ovi promene stranu. Oni su mahom bili ratnici najamnici. Dalje, mnogi od njih su bili srpskog porekla, poarbanašeni, pa zato simpatizeri pravoslavnih. Onda, komite-četnici su oblačili albansku nošnju da bi neprimećeni prošli pored njihovih sela. Ko hoće neka čita "pripovetke i priče iz Stare Srbije"... ima i drugo
fensi denser
Жали, Заре, да жалимо, како ће се раздвојимо, Ти од мене, ја од тебе, ја ће идем на далеко. Ја ће идем на далеко, на далеко бело Врање, Ће се пишем у кумите, у кумите, млад кумита. Па ће узмем кралску сабљу и тој кралско све оружје, Па ће идем ч'к у Пчињу, ч'к у Пчињу Прешев-Казу, Па ће пређем Вардар воду, Вардар воду б'ш голему, Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути. Kakvo bre bratstvo i jedinstvo sa Velikom Albanijom? Na medalji u mojoj ruci piše OSVEĆENO KOSOVO!
Desko
Izuzetna fotografija, znaju li se fotografisani?
Slobodan T.Petrovic
Zna se za srpske vojvode.Za Albance ne znam..To ce verovatno zainteresovati nekoga iz gradske vlasti u Presevu.. Slobodan
Markiza
Veoma lepa priča.. Pogledajte kako patriotizam može da se iskaže bez blesavih nacionalističkih fraza i sejanja mržnje. Bravo Slobodane!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.