Стари градитељи боље разумели изолацију објеката

Суботица – Како расхладити свој дом или канцеларију постало је основно питање ових дана када у Србији летње температуре достижу тропске вредности. Са епидемијом ковида 19 ни коришћење клима уређаја није безбедно решење јер погодује ширењу вируса. Професор др Милан Кекановић, са Грађевинског факултета у Суботици, заговорник је става да је потребно да преиспитамо начин на који се у савременом градитељству ради изолација и да је решење у обнављању знања наших предака и коришћења традиционалних методa климатизације преко зидова и међуспратних плоча, са материјалима који су то у стању да обезбеде.

„Основна грешка која се данас чини јесте стављање термоизолације на спољну страну зидова зграда. У летњем периоду, на тај начин не дозвољава се природна климатизација просторија преко зидова. Данашње модерне термоизолације се лепе и обрађују лепковима који су тешко пропусни за водену пару. Исто тако, у зимском периоду те моћне термоизолације не дозвољавају да сунчева енергија дође до зидова. Могло би се рећи да на начин како ми данас изолујемо куће и зграде, стварамо антисоларне грађевине”, каже др Кекановић за „Политику”.

Професор Грађевинског факултета у Суботици наводи да наше данашње куће по условима боравка личе на свемирске станице јер су готово херметички затворене по питању вентилације и размене водене паре. Подсећа да је након Другог светског рата, са појавом савремених термоизоалционих материјала постао главни циљ на спољне зидове поставити што дебље слојеве термоизолације.

„Тада су стручњаци објашњавали да ће топлотна енергија бити акумулирана у зидовима, али су прећутали да та топлотна енергија неће у целости бити враћена назад у просторију. Нико није рекао да ће се губити према топлотним мостовима као што су темељи, балкони, забатни зидови, а климатизација у летњем периоду неће бити могућа природним путем преко зидова. Отуда је климатизација таквих кућа могућа само на вештачки начин, клима уређајима који троше електричну енергију, загађују човекову околину, а данас видимо, шире и вирус. Такве куће називам „најлон кесе”, а није хумано да људи бораве и живе у таквим условима”, каже др Кекановић.

Саговорник „Политике” објашњава да се лети спољња страна зида загрејава и суши. Топлота, по законима физике, настоји да пређе са спољње топлије, на унутрашњу хладнију страну зида, који има нижу температуру. Уколико је зид урађен од непечене или печене глине, дрвета или лаког порозног бетона, водена пара, у просторијама зграда, улази у зид који је хидроскопан. Она ће везати топлоту из зида јер је способна да акумулира топлоту. На тај начин зидови се природно хладе, објашњава др Кекановић јер водена пара топлоту из зида износи на спољну страну, где је нижи притисак пошто је зид загрејан и исушен. „То је најстарији, најквалитетнији и најсавршенији облик климатизације простора где живе људи”, каже профеор и подсећа да таквих кућа има у Србији, нарочито у Војводини. Ови домови остају угодне температуре и када су спољне вредности изузетно високе. Због тога сматра да је потребно савремене изолационе материјале, стиропор, стиродур и вуне, користити на други начин, на унутрашњој страни зидова, али без лепкова који нису пропустљиви за водену пару. Обавезно је потребно да се на плафон сваке етаже поставља термоизолација, вуна или стиропор, а испод подова, стиродур. Он указује и да се у Европској унији све више код индивидуалне градње породичних кућа, примењује непечна глина, а у употребу се враћа и трска.

 „Пројектанти грађевинских и архитектонских објеката и конструкција нису заинтересовани за примену квалитетнијих решења, и у том случају највећу штету имају купци таквих некретнина. Нама су потребне новије савршеније технике како би могли да се носимо са климатским променама”, сматра др Кекановић.