Титов орден Пелеу

Едсон Арантес до Насименто Пеле, некрунисани краљ фудбала, по сопственој жељи последњу утакмицу за репрезентацију своје земље одиграо је против Југославије, 18. јула 1971. На стадиону „Новинар Марио Фиљо”, како се званично звала Маракана у част покретача њене изградње, Бразил и Југославија су одиграли нерешено 2:2, а слављеник за последњих 45 минута у националном тиму (играо је само у првом полувремену) није дао гол.

– Сви на стадиону су желели да Пеле да гол. Мислим да ни од наших нико не би имао ништа против да се то догодило. Имао је неколико шанси, али је, вероватно, био толико узбуђен због значаја утакмице, да их није искористио – испричао је Драган Џајић, стрелац јединог гола на тој утакмици док је Пеле играо.

Последњи гол за Бразил Пеле је дао седам дана раније на пријатељској утакмици против Аустрије (1:1) на стадиону Морумби у Сао Паулу, где је одиграо такође само првих 45 минута. Пре окршаја с Југославијом Бразил се састао још с Чехословачком, на Маракани (1:0), 14. јула. „На овој утакмици Пеле није играо, јер се чува за свој опроштајни меч”, објаснила је „Политика” 16. јула.

Рекло би се с разлогом, јер су против Чехословака ту судбину доживели Тостао и Клодоалдо, мада није било тако рећи ниједног фаула. Међутим, „терен на Маракани није најбољи. Оштећен је после низа утакмица за првенство Рија”, истакао је наш лист.

Дан пре утакмице у нашој амбасади је приређена свечаност. Амбасадор Мирко Остојић је предао Пелеу Орден југословенске заставе са златном звездом којом га је одликовао Тито. Бразилски лист „Глобо” је тим поводом нагласио да то представља прву овако високу почаст Југославије једном иностраном спортисти: „У Југославији Пеле није само највећи фудбалер свих времена, већ и симбол пријатељтва омладине и народа свих земаља.”

– Пеле је био невероватно популаран. Поштовали су га и народ и државници у целом свету. И мени је био изузетно драг и као човек и као фудбалер – изнео је Џајић своје мишљење о Пелеу.

„У нашу амбасаду Пеле је ушао лежерно, насмејан. Сигуран у себе. Пре представника штампе салетели су га његови највећи обожаваоци – малишани из околних улица који су од својих очева сазнали да Пеле, њихов Пеле, долази у њихов крај да прими југословенско одликовање. Дочекали су га пљеском и поклицима, а Пеле је брзо устрчао уз степенике и ушао у хол где су дочекали снажни рефлектори телевизијских сниматеља. Пошто је примио одликовање, Пеле се лако и са неусиљеним карактеристичним осмехом захвалио председнику Титу на одликовању рекавши и ово: То није орден само мени лично. Ја га примам као признање свим Бразилцима чији сам ја изданак. Веома захваљујем и врло ми је драго што сам понео овај орден”, пренела је „Политика” са свечаности на којој је званица био и капитен наше репрезентације Драган Џајић. „Њих двојица срдачно су се руковали и загрлили се, касније сркнули по мало шампањца и уз помоћ преводиоца измењали поклоне и честитке”.

– Питао ме је, између осталог, да ли сам му донео телевизор. Са Сантосом је 1969. играо на турнеји по Југославији и из фабрике „Руди Чајавец” су му обећали поклон, – сећа се Џајић најупечатљивијег детаља са тог сусрета. – Да су ми га дали наравно да бих га донео. Пелеу, разуме се, није било до телевизора, али је показао да има добро памћење и смисао за шалу. Први пут сам се срео с њим 1968. када је у Рију тим света играо против Бразила, који је тиме обележио десетогодишњицу од освајања прве титуле светског првака. Сви играчи су га гледали с дубоким поштовањем. Нису то хтели да покажу, али се видело.

Пре одласка у Рио наша репрезентација, чији је селектор био Вујадин Бошков, одиграла је 15. јула на стадиону ЈНА (данас Партизана) тренинг утакмицу са селекцијом коју су саставили новинари, а водио ју је бивши селектор Рајко Митић. Новинарски тим је победио с 3:0, али Бошков због тога није променио списак путника за Бразил.

За бразилску атмосферу уочи утакмице била је задужена школа самбе „Мангера”, вишеструки победник чувеног карневала у Рију. Домаћина су бринуле временске прилике, јер је у то време тамошња зима (температура је било око 20 степени изнад нуле), а киша је тих дана најавила долазак своје сезоне.

„Наша репрезентација смештена у хотелу ’Трокадеро’, окружена је посебном пажњом, коју је први указао Жоао Авеланж, председник бразилске конфедерације спортова, иначе врло утицајна личност у Фифи, и који се помиње као могућна замена сер Стенли Рауса на месту председника Фифе”, издвојио је специјални извештач нашег листа Раде Станојевић и био је у праву, јер је Авеланж три године касније дошао на челу Међународне фудбалске федерације. „Плаже на Копакабани, на којима за време лета ’гамижу’ десетине хиљада људи и брчкају се у мору крај солитера, сада су пусте. Само на десетинама импровизованих фудбалских игралишта већ чувених у свету јуре малишани и младићи – наравно за фудбалском лоптом.”

На свечаности у нашој амбасади: Пеле с југословенским орденом и Драган Џајић наздрављају шампањцем (Фото из албума Драгана Џајића)

А када је судија Белгијанац Лоро одсвирао крај првог полувремена:

„Сви су хтели да виде шта се то с њиховим Пелеом догађа, ко га то одводи и опкољава, али узалуд – њега је нестало и нико тачно никада неће моћи да зна шта му је ко у тој општој гужви рекао, шта му је честитао, какав је поклон све добио. То је био највећи колективни фудбалски делиријум. А Пеле није имао куд – где год би кренуо увек су га стизали ма колико се он склањао и покушавао да побегне. Увек је за собом имао гомилу пратилац. А кад је утакмица почела имао је само једног – Павловића”, написао је „Политикин” извештач Станојевић.

Пеле је са сузама у очима трчао „опроштајни круг” машући својим дре- сом. Његова „десетка” је, како стоји у „Политици” завршила код Драгана Холцера.

Од ФСЈ „Медитација” 

У пригодном говору, у коме је истакао да „фудбал и спорт, онако како га Пеле схвата и упражњава, доприноси пријатељству народа и земаља”, па је зато „председник Тито одлучио да Пелеа одликује високим одликовањем”, и председник Фудбалског савеза Југославије Лука Бајакић је предао поклон човеку који „чини да нам је свима Бразил драг и близак”. Била је то уметничка скулптура кипара Франета Кршинића „Медитација”.

Од клуба 8.500 долара месечно

„Политика” је на дан утакмице саопштила да је Пеле „свакако најбогатији фудбалер Бразила, ваљда и света, али по приходима ипак заостаје у конкуренцији са славним бразилским певачем и глумцем Робертом Карлосом. Ипак, фудбалер, који месечно прима од свог клуба око осам и по хиљада долара није приморан да се брине. Затим, добија посебно по две и по хиљаде долара од сваке међународне утакмице коју Сантос одигра. Пошто се бави менаџерским послом у обалсти рекламе зарађује још преко десет хиљада долара месечно”.

Џајићева 50. утакмица

Пеле је 18. јула 1971. играо за репрезентацију 110. пут, што је у то време био светски рекорд. Међутим, Фифа касније није признала за званичне неке утакмице, па се сад води да је „само” 92. пута био репрезентативац. Џајић је на тој утакмици 50. пут играо за Југославију (на тренингу против „новинарске селекције” је због тога добио и 50 ружа). Касније се испоставило да му је то била 51. утакмица за „плаве”.

Покушај на филму

Уочи своје опроштајне утакмице за репрезентацију „Политика” је својим читаоцима открила да је Пеле био на врло озбиљном послу:

„Пелеа јуче није било у Рију. Он се налазио на снимању филма чији је радни наслов ’Марш’, а мотив борба за ослобођење црнаца од ропства. Главни јунак, по имену Шик Бондади, наравно је Пеле. Тако је сад нација у великом ишчекивању да га и на филмском платну види у улози легендарног вође из прошлости, баш као што га сада гледа у улози легендарног фудбалског вође у садашњости.” Пеле није постао филмски глумац, а вођа у фудбалу јесте био. Међутим, ни у Сантосу, ни у репрезентацији није био капитен.

Један од Џајићевих најдражих голова

За Југославију су на Пелеовом опроштају играли: Вукчевић, Рамљак (Антонијевић), Степановић, Павловић, Пауновић, Холцер, Петковић (Бјековић), Облак, Филиповић (Јерковић), Аћимовић и Џајић. Бразилски селектор Загало је извео овај састав: Феликс, Брито, Пјаца, Зе Марија (Еурико), Клодоалдо, Евералдо (Марко Антонио), Зекиња, Жерсон, Вагињо, Пеле (Клаудомиро) и Ривелино. Наша репрезентација је повела у 34. минуту преко Џајића, који каже: „То ми је један од најдражих голова. Не само што је био леп, него и што је на Пелеовом опроштају.” Изједначио је Ривелино у 59, а домаћин је повео поготком капитена Жерсона у 65. Коначан резултат је поставио Јерковић у 70. ударцем са око 30 метара.