Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Пуцање анеуризми може да се предупреди

Пад капка, главобоља или појава дуплих слика само су неки од симптома који су аларм да се оде лекару
(Фото: Институт „Дедиње”)

У Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” званично је почео да ради Центар за васкуларна обољења мозга, где се лече сва обољења крвних судова на мозгу и кичменој мождини. Најчешћи проблеми, које би требало хитно решавати, јесу проблеми с анеуризмама.

Како истиче интервентни неурорадиолог др Слободан Ћулафић, начелник овог центра, мождане или интракранијалне анеуризме представљају врећаста проширења крвних судова мозга, која се најчешће јављају у пределу рачве крвних судова базе мозга. Пацијенти обично не знају да имају анеуризму и случајно је открију, па је зато јако битно на време препознати симптоме овог проблема, који понекад не буду изражени. Тада се јављају пад капка, главобоља или појава дуплих слика. Уколико је анеуризма локализована у задњој циркулацији, може се јавити поремећај гутања или хода.

– Највећа компликација, уколико се не открије на време, јесте пуцање анеуризме, када се јавља жестока главобоља коју пацијенти обично описују на скали од један до 10 са 10 и то је главобоља коју, како кажу пацијенти, никада пре нису осетили. Она обично иде уз поремећај стања свести и до коме. У тим случајевима лако се дијагностикује анеуризма јер се уради преглед главе скенером и уоче се крварења у такозваном можданом пренхиму или у субарахноидалном простору, након чега се уради и снимање крвних судова главе, то јест ангиографија и прецизно се локализује анеуризма, као и њена величина – појашњава др Ћулафић.

Анеуризме се чешће јављају код жена и то код пацијената с полицистичним бубрезима и артериовенским малформацијама крвних судова главе. Фактори ризика су повреде главе, атеросклероза, конзумација цигарета, злоупотреба лекова и наркотика, повишен крвни притисак и породична предиспозиција за постојање анеуризми, с обзиром на то да се оне наследно јављају код седам до 20 одсто популације.

– Најчешћи симптоми су, уколико дође до пуцања анеуризме, јака главобоља, мучнина, повраћање, укочен врат, дупле слике, пад капка, губитак свести, осетљивост на светло. У неким случајевима из анеуризме може цурити мања количина крви, која такође може довести до изненадне, јаке главобоље. Уколико је анеуризма неруптурирана, односно „хладна” и малог пречника, могу изостати симптоми, а уколико је неруптурирана анеуризма великог пречника, она може да притиска околно мождано ткиво и нерве, узрокујући друге симптоме. Реч је о болу у дубини ока, проширеним зеницама, поремећају вида, појави дуплих слика, парализе једне стране лица – истиче наш саговорник.

Све интервентне неурорадиолошке процедуре могу да се примене за емболизацију, односно „затварање” анеуризме, без обзира на њену величину. Она може да износи од два милиметара до чак шест центиметара.

– Наш став је да би анеуризму требало решавати док још није пукла, то јест ако се открије док је још „хладна” јер се само тада могу спречити потенцијално фаталне компликације. Постоји неколико начина за решавање анеуризми ендоваскуларним путем. Пацијенту може да се стави густи стент у пределу врата саме анеуризме, што је нова технологија. Може да се пласира стент унутар анеуризме или да се користи комбинација стентова са спиралама и да се на тај начин затвори анеуризма. Без обзира на то која техника се примењује битно је да се анеуризма искључи из циркулације, па чак и ако је руптурирала, да се спречи даље крварење или ако је случајно откривена, да не дође до њеног пуцања – појашњава др Ћулафић.

Значај откривања ових анеуризми огледа се у озбиљним компликацијама и смртности. Да би се то избегло, јако је битно на време открити анеуризму јер је много лакше решити тада проблем него чекати да дође до њеног пуцања. Све интервенције се раде док је пацијент у будном стању, тако да је и опоравак након интервенције врло кратак и они се врло брзо враћају својим свакодневним активностима. Када се анеуризма „затвори”, некада може да остане део који се уреди на контролном прегледу.

– Будући да анеуризме могу да буду наследне, наш став и препорука је да сви чланови фамилије ураде снимање крвних судова мозга и тако превенирају потенцијално фаталан исход њеног пуцања. То је данас доступно свима, не само пацијентима са породичним оптерећењем анеуризмама. Метода није инвазивна. Може се урадити снимање крвних судова главе и на скенеру (ЦТ) и на магнетној резонанци (МРИ). Осим тога, и даље је златни стандард, уколико постоји сумња на анеуризму, да се уради такозвана дигитална суптракциона ангиографија (ДСА), која је уједно и увод у ендоваскуларни третман анеуризми – закључио је др Ћулафић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

шлог ili šlag
U Srbiji je za moždani udar uobičajena tuđica шлог. Pozajmljena je iz nemačkog jezika na kom je udar - ŠLAG (Schlag) a ne шлог. Nadam se da taj nepravilno korišten izraz nije preuzet u književnom jeziku.
Саша Микић
Многе туђице се код нас изговарају другачије него што су у језику из којег су позајмљене. Зашто се каже баш ''шлог'', а не ''шлаг'' као у Немачком, не знам, али знам да би тек право замешатељство било да се каже ''шлаг,'' . Ала би се тек онда људи збуњивали, јер смо исто тако позајмили израз шлаг за слатки крем. Узгред буди речено и једно и друго је из немачког језика и истог корена schlag, schlagen (удар, ударати). Иначе израз ''шлог'' се користи у књижевном језику.
Stari Beogradjanin
Da li je to pucanje aneurizme ono sto je moja baba zvala "slog" ?
Саша Микић
Шлог настаје како од пуцања анеуризме, тако и од закречења крвног суда које има последицу одумирање можданог ткива које тај крвни суд исхрањује.
električar
Analize su u ovom Institutu POČETKOM JUNA 2020. godine pokazale da mi je neophodan hitan prijem na odeljenje radi potrebnih intervencija. Rekoše da će mi "javiti"... Septembra meseca 2020. na internetu, na listama čekanja sam pronašao da je plan za moj prijem 11.januar 2021. Ali, novembra sam "premešten" za april, kasnije za juni, zatim za avgust, a sada i za oktobar ove godine ... Oko hiljadu ljudi koji su pregledani POSLE juna meseca 2020. je do sada je primljeno na Institut. SVE POHVALE !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.