Пуцање анеуризми може да се предупреди

У Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” званично је почео да ради Центар за васкуларна обољења мозга, где се лече сва обољења крвних судова на мозгу и кичменој мождини. Најчешћи проблеми, које би требало хитно решавати, јесу проблеми с анеуризмама.

Како истиче интервентни неурорадиолог др Слободан Ћулафић, начелник овог центра, мождане или интракранијалне анеуризме представљају врећаста проширења крвних судова мозга, која се најчешће јављају у пределу рачве крвних судова базе мозга. Пацијенти обично не знају да имају анеуризму и случајно је открију, па је зато јако битно на време препознати симптоме овог проблема, који понекад не буду изражени. Тада се јављају пад капка, главобоља или појава дуплих слика. Уколико је анеуризма локализована у задњој циркулацији, може се јавити поремећај гутања или хода.

– Највећа компликација, уколико се не открије на време, јесте пуцање анеуризме, када се јавља жестока главобоља коју пацијенти обично описују на скали од један до 10 са 10 и то је главобоља коју, како кажу пацијенти, никада пре нису осетили. Она обично иде уз поремећај стања свести и до коме. У тим случајевима лако се дијагностикује анеуризма јер се уради преглед главе скенером и уоче се крварења у такозваном можданом пренхиму или у субарахноидалном простору, након чега се уради и снимање крвних судова главе, то јест ангиографија и прецизно се локализује анеуризма, као и њена величина – појашњава др Ћулафић.

Анеуризме се чешће јављају код жена и то код пацијената с полицистичним бубрезима и артериовенским малформацијама крвних судова главе. Фактори ризика су повреде главе, атеросклероза, конзумација цигарета, злоупотреба лекова и наркотика, повишен крвни притисак и породична предиспозиција за постојање анеуризми, с обзиром на то да се оне наследно јављају код седам до 20 одсто популације.

– Најчешћи симптоми су, уколико дође до пуцања анеуризме, јака главобоља, мучнина, повраћање, укочен врат, дупле слике, пад капка, губитак свести, осетљивост на светло. У неким случајевима из анеуризме може цурити мања количина крви, која такође може довести до изненадне, јаке главобоље. Уколико је анеуризма неруптурирана, односно „хладна” и малог пречника, могу изостати симптоми, а уколико је неруптурирана анеуризма великог пречника, она може да притиска околно мождано ткиво и нерве, узрокујући друге симптоме. Реч је о болу у дубини ока, проширеним зеницама, поремећају вида, појави дуплих слика, парализе једне стране лица – истиче наш саговорник.

Све интервентне неурорадиолошке процедуре могу да се примене за емболизацију, односно „затварање” анеуризме, без обзира на њену величину. Она може да износи од два милиметара до чак шест центиметара.

– Наш став је да би анеуризму требало решавати док још није пукла, то јест ако се открије док је још „хладна” јер се само тада могу спречити потенцијално фаталне компликације. Постоји неколико начина за решавање анеуризми ендоваскуларним путем. Пацијенту може да се стави густи стент у пределу врата саме анеуризме, што је нова технологија. Може да се пласира стент унутар анеуризме или да се користи комбинација стентова са спиралама и да се на тај начин затвори анеуризма. Без обзира на то која техника се примењује битно је да се анеуризма искључи из циркулације, па чак и ако је руптурирала, да се спречи даље крварење или ако је случајно откривена, да не дође до њеног пуцања – појашњава др Ћулафић.

Значај откривања ових анеуризми огледа се у озбиљним компликацијама и смртности. Да би се то избегло, јако је битно на време открити анеуризму јер је много лакше решити тада проблем него чекати да дође до њеног пуцања. Све интервенције се раде док је пацијент у будном стању, тако да је и опоравак након интервенције врло кратак и они се врло брзо враћају својим свакодневним активностима. Када се анеуризма „затвори”, некада може да остане део који се уреди на контролном прегледу.

– Будући да анеуризме могу да буду наследне, наш став и препорука је да сви чланови фамилије ураде снимање крвних судова мозга и тако превенирају потенцијално фаталан исход њеног пуцања. То је данас доступно свима, не само пацијентима са породичним оптерећењем анеуризмама. Метода није инвазивна. Може се урадити снимање крвних судова главе и на скенеру (ЦТ) и на магнетној резонанци (МРИ). Осим тога, и даље је златни стандард, уколико постоји сумња на анеуризму, да се уради такозвана дигитална суптракциона ангиографија (ДСА), која је уједно и увод у ендоваскуларни третман анеуризми – закључио је др Ћулафић.