Раст цена челика и бакра добар за српски извоз

Смедеревска железара најавила је да ће 16. августа покренути другу пећ, која је годину дана била у режиму „тихог хода” због смањене тражње узроковане пандемијом и квотом на извоз челика из Србије у државе Европске уније. Према краткорочној прогнози Светске асоцијације челика, потражња за овом врстом гвожђа требало би да порасте у текућој години за 5,8 процената и да достигне 1.874 милиона тона, након пада за 0,2 одсто у 2020. години. Уз раст тражње, расте и цена. Слично је и са бакром.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, каже да је од почетка године цена индустријских метала на светском тржишту у знатом порасту, око 20 одсто. То је последица економског опоравка привреде након рецесије у 2020. изазване пандемијом вируса корона. Бакар и челик представљају базне сировине које се користе у индустрији, која је 2021. покретач привредног опоравка.

У првих пет месеци ове године извоз бакра из Србије у свет у односу на исти период 2020. повећан је за око четири одсто, док је вредносно у еврима повећан за 46 процената (као последица раста цене бакра на међународном тржишту). Са друге стране, у истом посматраном периоду извоз челика је мањи за око седам одсто количински, али је вредносно повећан за око 26 процената (такође услед раста цене сировине).

– Извоз челика и бакра у ЕУ је количински смањен за 19 и 1,3 одсто, док је услед веће цене вредносно повећан за 16 и 35 процената. Ипак, чињеница је да извоз индустријских метала у ЕУ релативно опада, имајући у виду да се смањује удео ЕУ у укупном светском извозу ових индустријских метала из Србије. Тако на пример, вредносно учешће ЕУ је опало са 81 на 74 одсто у укупном извозу челика, односно са 44 на 40 процената у погледу бакра. Ово може бити у вези са царинском политиком ЕУ, али треба имати у виду и раст тражње на тржиштима ван ЕУ – наводи Станић.

Према његовим речима када је реч о производњи у Србији, приметно је да она у првих пет месеци ове године расте, уз релативно добру реализацију на иностраном тржишту. Такође, нове инвестиције у производне погоне охрабрују у погледу средњорочне перспективе ове привредне делатности.

Ипак, како наглашава, треба имати у виду да ће продужење ЕУ квота на увоз челика из Србије умањити извозни потенцијал наше земље у текућој години, док нове регулативе које се односе на контролу емисије угљен-диоксида (декарбонизација) могу имати утицаја на средњорочну и дугорочну перспективу извоза Србије, посебно када је реч о индустрији.

Компанија „Србија Циђин Купер”, која је тренутно наш највећи извозник, остварила је боље резултате од оних на које се обавезала уговором с Владом Србије, рекла је недавно министарка привреде Анђелка Атанасковић.

– Некада је Бор био шести извозник бакра у Европи, а судећи према резултатима које данас остварује „Циђин”, следеће године ће највероватније бити други извозник бакра у Европи – истакла је министарка, а наведено је у саопштењу компаније.

Генерални директор „Србија Циђин Купера” Ђен Симинг рекао је да је у првој половини 2021. произведено 30.100 тона катодног бакра, што је за 11,83 одсто више него у истом периоду прошле године.

– Количина произведеног злата износила је 691,17 килограма, катодног бакра 35.400 тона, приход од продаје био је 492 милиона долара, што је међугодишњи раст од 76,91 одсто – додао је Ђен Симинг.

Нагласио је да је „Циђин” откако је преузео функцију управљања, па до краја јуна ове године, компанија произвела 189.500 тона катодног бакра, 3.417 килограма злата и 19.235 килограма сребра.

– Током претходне две и по године остварили смо приход од продаје у износу 1,708 милијарди долара, тако да смо ове године заузели прво место на листи извозника у Србији – изјавио је он.

Према његовим речима, Уговором о стратешком партнерству са Србијом било је прецизирано да „Циђин” у наредних шест година у заједничку компанију инвестира 1,26 милијарди долара, а укупне инвестиције у планираном периоду ће премашити тај износ и достићи ће 1,9 милијарди америчких долара.