Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Инфлација геноцида и „очекивање клечања”

Председница тзв. Косова Вјоса Османи, недавно је за интернет издање немачког недељника „Шпигл”, рекла да су Срби извршили геноцид над косовским Албанцима. Изјавила је да они очекују од Србије, односно представника српских државних органа – „да падну на колена”. Позвала се на чувени пример немачког канцелара Бранта. Бизарно јесте, а да није жалосно, било би и смешно
(Никола Костандиновић)

Геноцид се с обзиром на његов садржај, својство жртве и пре свега субјективну компоненту – геноцидну (уништавачку) намеру учиниоца – често означава као „злочин над злочинима” или најтежи – капитални злочин. Историја човечанства је, нажалост, често и историја геноцида. Геноцид формално постаје кривично дело тек након Другог светског рата, у којем су нацисти спроводили политику масовног уништења „расно непожељних људи”. Да су нацисти тријумфовали у рату сигурно је да би планирани геноцид спровели до краја.

Свакако најтипичнији нацистички злочин је геноцид над европским Јеврејима, историјски познат као Холокауст. Британски премијер Черчил је још током рата, суочен с информацијама о немачким концентрационим логорима и масовним егзекуцијама, говорио о „злочину без имена”. Тек након Другог светског рата тај злочин добија име. У Нирнбергу се суди преживелим високопозиционираним нацистима, иако сам геноцид у време извршења формално није био прописан као кривично дело, као ни злочин против човечности у чију су подврсту спадале радње тек касније дефинисане као геноцид. То представља историјски изузетан и чак екстремно редак случај, који се вероватно може десити „једном у хиљаду година”, да начело легитимности, утемељено на неопходности да учиниоци најтежих и до тада у историји невиђених злочина, буду правично кажњени, апсолутно оправдано односи превагу у односу на начело законитости. Тек после усвајања Конвенције о геноциду из 1948. године, која је ступила на снагу 1951, он постаје посебно кривично дело. Израз геноцид створио је пољски правник јеврејског порекла Лемкин, користећи притом једну грчку и једну латинску реч, из чега је конструисао сложеницу која има значење „убијања рода, расе, племена” и слично.

Радње извршења кривичног дела геноцида односе се на људе који су чланови (припадници) четири опционо дефинисане групе националне, етничке, расне или верске. У односу на припаднике неке од тих група постоје следеће опционо дефинисане радње извршења: вршење убистава чланова групе, наношење тешких повреда тела или тешко нарушавање физичког или душевног здравља чланова групе, стављање групе у такве животне услове који доводе до потпуног или делимичног истребљења групе, примењивање мера којима се спречава рађање између припадника групе или вршење принудног пресељавања деце у другу групу. Радња извршења геноцида може бити алтернативно: непосредно предузимање неке од претходно набројаних радњи извршења или наређивање да се нека од таквих геноцидних радњи изврши.

Када је реч о облику кривице код геноцида, он може бити искључиво директни умишљај, уз који мора постојати и специфична геноцидна намера, која подразумева намеру извршиоца да непосредним предузимањем радње извршења геноцида или издавањем наредбе да се таква радња спроведе, тиме потпуно или делимично уништи нека национална, етничка, расна или верска група као таква. Геноцидна намера је основно кривичноправно својство геноцида. Тако се он суштински разликује од низа других кривичних дела, чије неке варијанте имају поједина иста објективна обележја, попут неких облика ратних злочина, злочина против човечности...

Баш због геноцидне намере која мора бити јасно и недвосмислено доказана, геноцид има изразито „ексклузиван карактер” у односу на низ других кривичних дела, која такође подразумевају лишење живота људи, њихово телесно повређивање... Такође, само по себи, такозвано етничко чишћење уопште и није прописано као радња извршења геноцида. Упркос томе, данас је уочљива тенденција да се из дневнополитичких разлога, а нарочито ради постизања пропагандних и „спољнополитичких” циљева, изразито олако посеже за тврдњом да је одређена група људи жртва геноцида. То је веома опасно јер ако се код припадника одређене популације систематски ствара утисак да су жртве геноцида и то чак „у поврату”, онда је то својеврстан „пут у пакао”. Тиме се руше сви могући „мостови” помирења, ексклузивне жртве „маштаре” о ратној одштети, чак и о освети.

Невероватна је тврдња представника привремених институција у јужној српској покрајини да су Албанци биле жртве чак три српска геноцида. Бесмислено је о томе и дискутовати, како у историјском, тако и у кривичноправном смислу. Најдаље је ипак отишла председница тзв. Косова Вјоса Османи, која је недавно у разговору с новинарем међународног интернет издања немачког недељника „Шпигл”, тврдећи да су Срби извршили геноцид над косовским Албанцима, изјавила да је оно што они очекују од Србије, односно представника српских државних органа – „да падну на колена”. Позвала се на чувени пример немачког канцелара Бранта, који је клекнуо пред спомеником нацистичким жртвама у варшавском гету и тиме „не користећи речи – све рекао”. Све је рекла и Османијева. Бизарно јесте, а да није жалосно, било би и смешно.

*Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ludolph
Nije tesko primetiti da je ovaj najnoviji talas antisrpske histerije dosao zajedno sa Bajdenovom administracijom koja sustinski predstavlja eufemizam za americku duboku drzavu. Isto tako nije tesko primetiti da je potpuno ista stvar i u odnosu prema Rusiji. Sve ovo je planirano da zapocne nakon pobede H Klinton ali im je Tramp pomrsio planove.
Čika Dragan
Žučne diskusije u „medijima poželjne percepcije“ – čitaj propagande u vreme rezolucija o genocidu i zabrani negacije, na površinu isplivava velika prljavština. Tako se ne sme ni spomenuti da su uništavanje čitave indijanske rase, zatvaranje svih Japanaca u koncenracione logore tokon WW2 ili bacanje atomska bomba u Hirošimi bili smišljeni genocid. U isto vreme, za razliku od zločina u Srebrenici, nije zabranjeno relativizirati i negirati rasprostanjene i dugotrajne zločine Nemačke i NDH.
Dragan Pik-lon
Genocid su delvavirali bas oni koji su ga u proslosti praktikovali.To su Nemcii,Hrvati i Islamisti....Posle ove ''uspesne''devalvacije u Srebrenici sledi hiperinflacija na srpskom Kosovu i Metohiji od strane UCK-hirurga.Jer novce koje su zaradili od prodaje organa,koje su vadili na suvo(bez anestezije)u Zutoj Kuci su jednostavno spiskali na satanizaciju Srba po belosvetskim medijima.Sada bi hteli da uberu rezultate .Savetovali su ih da je lazna optuzba za Genocid najbrzi put do stolice u UN-ma.
Лена
Врло добар чланак. Реч ГЕНОЦИД је јака и скупа реч, не треба се њоме поигравати. На Балкану у 20 веку, само један злочин заслужује то име. То је планирани масовни злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.
Jelena
Kao i uvek, briljantan tekst dokazanog stručnjaka. Bravo, profesore!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.