У чему је значај операције „Халијард”

Повод за моје обраћање је текст Радоша Бајића „О поносу Халијарда”, недавно објављен у листу „Политика”. Имајући у виду податке о броју (више хиљада) савезничких пилота које су спасли партизани током НОР-а на просторима Југославије, до којих је у својим истраживањима дошао Антун Милетић, могло би се поставити питање у чему је толики значај операције „Халијард” и медијске помпе која прати његову продукцију.

Не улазећи у датум који обележава овај чин, свакако хуман са гледишта правила ратовања, аутору текста указујемо на следеће чињенице:

Не поседујемо сазнање о томе да су челници империјализма икада неком народу омогућили да буде „гурнут у чељусти комунизма”, али је светска историја препуна супротних примера.

У речнику нашег језика, као и у речницима других земаља, реч издајник се веома једноставно дефинише. Онај ко је одбио наредбу његовог краља, онај ко је потписао наредбу 3 З, онај чија писма Анти Павелићу и Алојзију Степинцу почињу са „Ваша преузвишености”, онај ко је до свог хапшења одржавао активну везу с Гестапоом, онај чије хиљаде четника, пардон, војника ЈВуО, почивају на пољима Блајбурга скупа са својим саборцима у ками усташама, не може се назвати другачије него издајником.

О антифашизму четника, пардон, припадника ЈВуО, надамо се, говориће, пре свега, именом и презименом сени жртава јагњећих бригада и корпуса од 1941. до 1953, о чему се, а на то посебно скрећемо пажњу врхунском глумцу, сценаристи и редитељу, претходних седамдесетак година веома снажно ћути, а Његош давно прослови: „Не бојим се од вражијег скота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега...”

И на крају, тзв. рехабилитација је образложена због „повреде поступка”, а да нико није оспорио просуту крв Срба које заклаше Срби.

Горан Каденић,
Друштво за истину о НОБ и Југославији