Трокирају и говорни органи

Лингвисти и филолози се, по усвајању Закона о родној равноправности, све више укључују у коментарисање његових нормативних и казнених одредаба. Поједини дневни листови понудили су простор за другачије мишљење, а „Књижевне новине” (мај–јун 2021) су томе посветиле читаве две странице и намеравају да се на томе не зауставе. „Политика” је 14. јуна објавила изврстан текст „Кад мисао трокира” антрополога Вање Радић (јесте женско, а неће да буде антрополошкиња). Наводећи примере силења граматичког женског рода тамо где је пол потпуно неважан, пита нас: „Примећујете ли како вам трокира мисао?” Трокира мисао, а трокирају и говорни органи. Новим законом припрећено је казнама свима који не буду поштовали „родну сензитивност” језика, на шта антрополог Вања Радић закључује: „Ни мање ни више него фашизам на делу под паролом равноправности”.

Сматрам добрим што се у коментарисање одредаба поменутог закона укључују и стручњаци из области блиских или мање блиских језичкој науци: правници, социолози, филозофи, историчари, истакнути писци. Пожељна би била и полемика с неистомишљеницима, која би, сигуран сам, још више истакла апсурде у Закону о родној равноправности.

И на крају, било би добро да сазнамо ко су и шта су по звању и знању главни конструктори реченог закона. Колико је међу њима језичких стручњака из САНУ, универзитетских професора језика и научника из Института за српски језик? Јер – да се послужим метафором – буду ли нам питу месили водоинсталатери (веома поштујем њихов занат), нећемо се ваљано најести.

Бојан Цвитан,
професор историје