Трећа срећа

Загорка Доловац руководиће Републичким јавним тужилаштвом и наредних шест година. Нови мандат својим гласовима „подариће” јој народни посланици на некој од наредних седница скупштине. На предлог владе о њеном избору одлучиваће се по хитном поступку да би се, како је наведено, „спречиле штетне последице”. На какве су последице представници владе мислили изговарајући поменуту синтагму – није прецизирано.

На путу за првог човека кровног тужилаштва у земљи Доловчевој није стајао нико. Две пријаве кандидата који су се осмелили да државној тужитељки изађу на црту комисија Државног већа тужилаца (ДВТ) одбацила је као непотпуне, док се трећи кандидат сам повукао.

Да ли су носиоци тужилачких функција имали мањак амбиција, да ли су сматрали да је избор првог човека Републичког јавног тужилаштва политички процес или су били свесни одговорности функције републичког јавног тужиоца и очекивања друштва да се нешто промени, тек ни они који су својим биографијама могли да парирају Доловчевој – нису се пријавили.

Према доступним подацима, нова-стара републичка тужитељка рођена је 1968. године у Новом Саду. Завршила је гимназију у Сремским Карловцима, а 1989. године дипломирала је на Правном факултету у војвођанској престоници.

Почетак каријере провела је у Општинском и Окружном јавном тужилаштву у Новом Саду. На место заменице Општинског јавног тужиоца у Новом Саду избрана је 1996. године. Током 2004. године, када је обављен реизбор тужилаца, није била изабрана, као ни још неколико њених колега из новосадског тужилаштва. Бивши министар правде Зоран Стојковић тада је изјавио да је приликом реизбора тужилаца направљено неколико пропуста, а Нови Сад је навео као пример.

Загорка Доловац је после неколико месеци изабрана за заменика окружног јавног тужиоца. На место в. д. окружног јавног тужиоца у Београду изабрана је 2007. године. Почетком 2010. године именована је за републичког јавног тужиоца, а на ту функцију је поново именована 2015. године.

Мало је оних који желе да говоре о томе каква је државна тужитељка приватно. Нерадо откривају да се удала у „каснијим” годинама, да нема деце и да сваки слободан тренутак проводи у родном Новом Саду.

Није „присна” с припадницима седме силе, па је за 11 година, колико је на челу РЈТ-а, свега неколико пута дала интервјуе за медије. У време ванредног стања иронично је називана „рекордером самоизолације”, а њена фотографија, такође иронично, стављана је у систем „Амбер алерт”.

Због широких овлашћења и могућности да утиче на истраге била је честа мета критика, а замерано јој је што није одговарала на питања у вези с предметима за које је јавност била посебно заинтересована.

Истине ради, њена трећа кандидатура и избор нису били у супротности са Уставом и законом. Међутим, много је оних који тврде да у демократском друштву постоје неписана правила, добра пракса и друштвени обзири на основу којих би њена кандидатура и избор могли да се означе као упитни.