Колики су стварни трошкови гарантованог снабдевача

У последње време распламсала се дискусија о томе да ли је наплата „трошка гарантованог снабдевача” законита или не. Ако претпоставимо да је писмо у којем нам ЕПС Снабдевање доставља рачун законит трошак, а сматрам да није, рачуница показује следеће: папир на којем се штампа рачун кошта један динар, самолепљива коверта три динара, обострана штампа рачуна осам динара, рад на штампању рачуна 10 динара по рачуну, рад на паковању рачуна и предаја пошти 10 динара по рачуну и поштарина 27 динара. Када се све сабере – сума је 59 динара. По којем основу се онда наплаћује 142,62 динара? Цене папира и коверте које сам навео су малопродајне, а цена штампања узета је из једне фотографске радње. ЕПС врши набавку и штампање на велико, а велепродајне цене су знатно ниже, тако да је израчуната цена од 59 динара вероватно већа од реалне. А када се узме у обзир да има 3,5 милиона корисника – дође се до суме веће од 2,4 милиона евра месечно, колико се од њих наплати без реалног покрића. На суму изнад 59 динара треба додати и 7,5 одсто акцизе, па на све то још 20 одсто ПДВ-а, тако да сваки корисник само за део преко 59 динара практично плати 105,29 динара. За 3,5 милиона корисника то је више од 3,1 милион евра месечно, а за цео износ од 142,62 динара корисници месечно плате око 4,2 милиона евра – без акцизе и ПДВ-а.

Узмимо и случај корисника који месечно не потроше ниједан киловат-час. Без обзира на то што им је потрошња нула киловат-часова, сваког месеца стиже им рачун од неколико стотина динара (700–800). Где то има да ништа не потрошите или да вам неко не пружи било какву услугу, а да имате обавезу да платите? Зашто ЕПС не подеси систем тако да при потрошњи од нула киловат-часова рачунар уопште не прави рачун? Тада ЕПС не би имао оправдање за „трошак гарантованог снабдевача”. Серијско прављење рачуна, без обзира на то да ли има или нема потрошње, још је једна од метода да се корисницима узму паре.

ЕПС се правда да је све у складу са законом, да је то одобрило регулаторно тело Агенција за енергетику Републике Србије (АЕРС) и да је све у складу с методологијом за одређивање цене струје. Колико памтим, а имам доста година, ЕПС је увек имао неки додатни критеријум да увећа цену струје – сијалично место, утично место...

Фирма ЕПС Снабдевање је у АПР-у регистрована само за шифру 3514 – трговина електричном енергијом. Уопште нема регистровану шифру за наплату таксе за Јавни медијски сервис. По којем закону ЕПС Снабдевање може да наплаћује поменуту таксу ако није регистровао шифру за обављање те делатности? Да ли нам ЕПС Снабдевање испоручује телевизијски програм? Има ли наша држава инспекцијске органе? Наплата таксе је проблем РТС-а и РТВ-а и нека га они решавају.

Једино решење је да се одреде више цене киловат-часа по зонама, с урачунатим ПДВ-ом и да се у рачунима исказује само број потрошених киловата помножен са ценом за киловат-час. Наравно, тада би била укинута и ставка „обрачунска снага”. Тада би сви плаћали пропорционално потрошњи, а они који не потроше ниједан киловат били би ослобођени плаћања фантомских рачуна.

Душан Р. Мирковић,
Оџаци