Ко сме да преиспитује судске одлуке

Министарка правде Маја Поповић јуче је поднела захтев Високом савету судства (ВСС) да, у складу са својим надлежностима, преиспита постојање дисциплинске одговорности судије за претходни поступак Првог основног суда у Београду Радмиле Ђерић, која је прошле седмице одбила предлог тужилаштва да одреди притвор Лазару Галићу, осумњиченом да је 18. јула изазвао тешку саобраћајну несрећу на Карабурми, ударивши својим аутомобилом на пешачком прелазу двоје деце и тешко их повредио, па побегао.

Старији дечак, деветогодишњи Стефан, преминуо је четири дана касније у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој улици. Његов четворогодишњи брат оперисан је услед повреде бутне кости.

После жалбе Првог основног јавног тужилаштва, Галићу је у петак одређен притвор одлуком кривичног ванпретресног већа Првог основног суда.

У Министарству правде наводе да су за вођење дисциплинског поступка против судије надлежни дисциплински тужилац и комисија ВСС. Напоменуто је да ови органи на основу закона треба да поступају хитно, како вођење дисциплинског поступка не би застарело у року од две године од дана када је прекршај извршен.

Уколико буде утврђено да постоји одговорност судије за извршени дисциплински прекршај, може му се изрећи јавна опомена, умањење плате до 50 одсто најдуже годину дана, као и забрана напредовања у трајању до три године. Поред тога, уколико буде утврђено да постоји одговорност судије за тежак дисциплински прекршај, може бити покренут и поступак за разрешење судије, навели су за Танјуг у Министарству правде. Наглашавају, међутим, да судија не може бити кривично одговоран за мишљење које је изнео у обављању судијске функције.

Министарка правде Маја Поповић најавила је у петак да ће иницирати преиспитивање постојања одговорности поступајућег судије који није одредио притвор осумњиченом за саобраћајну несрећу на Карабурми. Навела је да реагује поводом оправданог узнемирења грађана, да притвор није одређен у ситуацији када је осумњичени након удеса побегао, и да је у конкретном случају постојало више законских разлога за одређивање притвора.

Грађани Карабурме сваког дана и ноћи су окупљени у Улици Маријане Грегоран, на пешачком прелазу где су дечаци са оцем прелазили улицу. Саобраћај је и даље заустављен на месту где је прекинут млади живот. Протесту су се придружили и суграђани из других делова Београда, као и радници са возилима Хитне помоћи, где ради отац дечака. Од четвртка, када је Стефан преминуо, они су захтевали да се Лазару Галићу одреди притвор, што је и учињено у петак после подне, када је ухапшен у свом стану, будући да му је претходно била одређена мера забране напуштања боравишта.

Грађани окупљени на Карабурми сада траже да се преиспита одговорност судије која није одредила притвор осумњиченом. Наглашавали су да он већ има полицијски досије, будући да је више пута кажњаван због саобраћајних прекршаја, као и да је осуђиван за кривична дела на кућни затвор и новчану казну.

Правници кажу да је у овом случају било места одређивању притвора, управо због тога што је осумњичени већ осуђиван, али напомињу да судија није имала законску обавезу да одреди притвор, јер има право на слободну оцену и слободно судијско уверење.

Многи сматрају да је, са становишта закона и праксе, била правилна одлука судије да Галићу изрекне меру забране напуштања боравишта без одобрења суда и привремено одузимање возачке дозволе.

У тренутку када је таква мера донета, лекари су се још борили за живот девотогодишњег дечака, а страшна вест о његовој смрти изазвала је тугу и огорчење читаве јавности. То је био је повод да се тражи одређивање притвора и постави питање шта би се догодило да је осумњичени побегао.

Представници Друштва судија Србије јуче су изразили жаљење и саучешће породици дечака, уз уважавање окупљања грађана и њиховог права да буду правовремено, тачно и потпуно обавештени и потребе да разумеју начин функционисања правосуђа. Због тога су позвали Високи савет судства да изда саопштење у коме ће објаснити да су судови самостални и независни у свом раду и да судске одлуке не могу бити предмет вансудске контроле.

„Судску одлуку може испитати само надлежни суд у законом прописаном поступку. Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење приликом доношења судске одлуке, осим ако није реч о кривичном делу кршења закона од стране судије”, наводе представници Друштва судија Србије.

Објашњавају затим шта је притвор, а шта затвор.

„Будући да правилност судских одлука проверава, путем правних лекова, надлежни суд, у законом прописаном поступку, то је у конкретном случају и учињено, тако што је ванрасправно веће Првог основног суда у Београду, по жалби надлежног јавног тужилаштва, преиначило одлуку судије за претходни поступак о одређивању мере забране напуштања стана и одредило меру притвора. Стога је излишно у јавности стварати атмосферу којом се врши притисак на суд, као и погрешну слику да се судске одлуке могу доносити и преиспитивати, а одговорност судије утврђивати, другим путем, осим оним прописаним Уставом и законом”, наглашавају чланови Друштва судија Србије.

Адвокат Сеад Спаховић каже да су повреде и смртне последице код тешких саобраћајних несрећа увек обухваћене нехатом учиниоца, а не умишљајем. У супротном, ако би постојао умишљај да се изазове смрт, онда би то било убиство, а не угрожавање јавног саобраћаја.

– Реч је о нехатном кривичном делу, када се по правилу ретко одређује мера притвора. Основни судови јако ретко одређују притвор окривљенима за саобраћајне несреће, а једини разлог за притвор може бити опасност од бекства, а то најчешће важи за странце – објашњава адвокат Сеад Спаховић.

(Драган Стојановић)

Не жели да улази у околности конкретног случаја, али наглашава да је одлучивање о притвору двостепено управо због тога да би се избегла евентуална погрешна одлука.

Подсећа на случај из деведесетих година прошлог века када је троје младих људи погинуло у Теразијском тунелу кривицом бахатог возача који се тркао и улетео у тунел брзином од скоро 200 километара на сат. То је било прво суђење за тешку саобраћајну несрећу пред Вишим (тада Окружним) судом, јер је тужилац оптуженом ставио на терет „евентуални умишљај”, што је суд прихватио, па је возач смртоносног „поршеа” правоснажно осуђен на девет година затвора.

Од бахате вожње до убиства

Породица погинулог у саобраћајној несрећи увек ће кривца сматрати убицом, иако он неће бити ни оптужен ни осуђен за убиство. Тужилаштво ће га теретити за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, за које суд може изрећи казну у законском распону од две до 12 година затвора.

Насилничка вожња квалификована је законима наше земље као прекршај, а тек ако услед такве вожње дође до несреће, онда то постаје кривично дело. Међутим, ако је осумњичени био свестан да пребрзом вожњом или конзумирањем алкохола пре него што је сео да управља аутомобилом – може изазвати саобраћајну несрећу, онда се поставља питање где је та танка граница између умишљаја и нехата ако се догоди трагедија. Смртна последица код тешких удеса, кажу правници, увек је обухваћена нехатом окривљеног. Када би постојао умишљај код окривљеног, онда би то било убиство.

Јавност ће сасвим сигурно очекивати од суда драконску казну за виновника трагедије на Карабурми. У овом случају, грађани већ утичу на суд, а можда ће утицати и на измене у законима.