Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЈНА „бункерисала” одговор на Кучанове манипулације

Материјали тонски снимљени у Краљеву и Сенти и данас се налазе у ВФЦ. Ваљало би их емитовати на некој од националних телевизија. Прво, да се на прави начин раскринкају некажњене лажи Милана Кучана и, друго, да се види какве је све киксеве правио војни врх у области информативно-пропагандних делатности
(Срђан Печеничић)

О догађајима у Словенији током 1991. године руководство те републике је домаћој и светској јавности пласирало информације које нису садржале ни зрно истине о правом стању у „дежели”. На челу људи који су свет засипали лажним вестима били су Милан Кучан и Јелко Кацин. Њихове бескрупулозне лажи, с обзиром на то да није било правих демантија из ЈНА, у очима светског јавног мњења прерастале су у истине, тако да је кривица за ратна збивања у Словенији и невине жртве цивила и војника приписивана регуларним оружаним саставима још постојеће државе СФРЈ.

Кучан је касније, кроз више интервјуа и изјава, отворено признавао да је његово обраћање јавности у то време било саздано од бројних неистина. Тако, на пример, у интервјуу Радију слободна Европа 27. фебруара 2008. године отворено говори да је, непосредно по поласку дела војске из гарнизона у Врхници на извршење мирнодопског задатка, телефоном позвао председника Владе СФРЈ Анту Марковића и упозорио га да може доћи до сукоба војске и Територијалне одбране Словеније. То, како је наговештавао Кучан, представља непосредну могућност за крвопролиће. И мада је после тог разговора тврдио како има подршку савезних органа, односно председника Анте Марковића, отворено у интервјуу за Слободну Европу признаје да није говорио истину, односно да није имао подршку савезног премијера, који му је, поред осталог, одговорио да за све постојеће и надолазеће недаће на тлу Словеније сноси искључиво политичко руководство Словеније.

Низу неистина лансираних на конференцијама за медије које су готово свакодневно за стране извештаче организовали Кучан и Кацин придружује се и пример путем којег се тврди да су војници Словенци који се налазе на редовном одслужењу војног рока у ЈНА највећим делом похапшени и да су у статусу ратних заробљеника. С тим у вези, Кучан се позива на писмо које је, почетком јула 1991, упутио Председништву СФРЈ у коме, поред осталог, наводи да су војници словеначке националности „изложени сталној моралној и физичкој пресији и да живе у немогућим условима…” Наведени текст Кучановог писма Председништву СФРЈ објављен је 8. и 9. јула 1991. године у готово свим домаћим и бројним иностраним медијима.

Начелник Службе за информисања јавности о ОС СФРЈ одмах је по објављивању те Кучанове лажи кренуо са мобилном телевизијском екипом у Саобраћајни наставни центар у Краљеву, где се, у касарни у Рибници, за возаче моторних возила обучавао један број војника из разних места Словеније. Циљ је био да се кроз разговоре са њима, њиховим старешинама и друговима припреми и емитује прилог о њиховом статусу у ЈНА, који се, иначе, ни по чему није разликовао од њихових другова других националности. Отворено се разговарало са десетак војника Словенца и сви до једног су, уз подсмех, демантовали Кучанове лажи.

Да текст писма Милана Кучана, упућен Председништву СФРЈ, не садржи ни промил истине, јасно и гласно потврдили су војници Јоже Стројниц и Грегор Винтор из Новог Места, Роман Космач из Жирија, Ренато Брачич из Птуја, Матјаж Напаст из Марибора, Матјаж Мрак из Љубљане, Боштјан Крек из Требња и Драго Тривич из Комендра. Истог дана мобилна ТВ екипа срела је на пријавници касарне Берту и Ивана Напаста, родитеље војника Матјажа Напаста, с којима је такође обавила разговор. Забринути за судбину сина, преплашени изјавом Милана Кучана да су војници Словенци завршили у српским заробљеничким казаматима, потегли су дуг пут колима од Марибора до Краљева, како би се лично уверили у оправданост стравичних прича које су кружиле Словенијом о хапшењима и малтретирању младих Словенаца у ЈНА.

„Са зебњом смо кренули у Србију”, прича Берта Напаст. „Говорили су нам да ће нас Срби ухапсити чим угледају словеначку регистрацију на колима и да нам неће дозволити да наставимо пут до Краљева. На срећу, нико нас на путу до Краљева није зауставио. Нико нас није мрко погледао.” „Ја”, укључио се у разговор и отац Иван, „нисам много вере полагао у све што се о ЈНА и нашој деци прича у Словенији. Пре овога смо, приликом давања свечане обавезе, долазили у посети сину и тада је, као и данас, све било у најбољем реду. Људи, Срби, и старешине нашег сина изванредно су нас примили.”

Прилог из Краљева припремљен је истог дана, а сагласност за његово емитовање дали су генерал Душан Жунић, начелник Политичке управе Савезног секретаријата за народну одбрану, и његов заменик пуковник Милан Гверо. Предвиђено је да се краћа верзија емитује исте вечери у Другом ТВ дневнику, а шира, петнаестоминутна репортажа у мрежи ЈРТ, у оквиру емисије „Дозволите да се обратимо”. Када је све било готово и завршене припреме за емитовање, на сцену је ступио Кабинет Савезног секретаријата за народну одбрану. Наређено је да се монтирани прилози и немонтирани материјали „бункеришу”, односно сместе у архиву Војнофилмског центра „Застава филм”. Образложење је гласило „да ЈНА нема потребе да се било коме правда за очигледне лажи”. Није, међутим, објашњено како се те лажи рефлектују на јавно мњење, ако их нико не демантује истином.

Изјаве сличне оним из Краљева чуле се се и од групе војника који су војни рок служили у Сенти. И они су, сви до једног, потврдили да је изјава Милана Кучана о статусу војника Словенаца у ЈНА ортодоксна неистина. Поред осталих, то су потврдили војници Радо Куховар из Домжала, Роберт Херга из Марибора, Боштјан Нагоде из Логатеца, Карло Санди из Љубљане, њихов командир, такође Словенац, водник Матија Јанц…

Материјали тонски снимљени у Краљеву и Сенти и данас се налазе у ВФЦ. Ради подсећања на описане неистине ваљало би их, бар из два разлога, емитовати на некој од националних телевизија. Прво, да се на прави начин раскринкају некажњене лажи Милана Кучана и, друго, да се види какве је све киксеве правио војни врх у области информативно-пропагандних делатности. Није за одбацивање и предлог да се део наведених материјала понуди ТВ кућама у Словенији, које би, уз одговарајућу режијску реализацију, могле да потврде или документовано негирају изјаве младих Словенаца – бивших војника, данас педесетогодишњих грађана Републике Словеније.

Пуковник у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВОЈИН
Многи заборављају да је ЈНА била војска целе Југославије и да је Београд био престоница. У главном се имплицитно оптужује српска страна. Словенци, Албанци и Хрвати су имали заједничку копчу - Немачку - чији је канцелар, Аденауер, већ 1957.г. добио од Американца ракете које су могле носити нуклеарне бомбе, са дометом до Москве. Не сме се заборавити да су 2 Хрвата све до 1991. у Београду били на челу УДБ-е. Није било лако гледати како из дана у дан Словенци и Хрвати бацају униформу и дезертирају.
Лена
Током распада Југославије, вође ЈНА и колективно Председништво државе се нису прославили. Напротив ! Обрукали се ! Кад се сетимо огромног људства, имовине и технике којом је армија располагала, видимо да је вођство било труло. Припадници словеначке територијалне одбране су у јулу 1991 год убили - као глинене голубове - 44 млада војника, а да ЈНА није реаговала.
Zoran Markovic
Pravo pitanje je KO je smestio snimke u arhivu i odlucio da ne treba da se prikazuju. Imenom i prezimenom. 1941. godine Jugoslavija se raspala jer su separatisti bili u vrhu vojske i sve cinili da oruzanu silu Kraljevine Jugoslavije onemoguce za odbranu. 1991. godine, opet isto. Separatisti su bili u vrhu vojske i nisu dozvolili postenim oficirima da rese problem. Nista nije nauceno iz katastrofe od pre pet decenija. Nije cela JNA, pa ni njen vrh, bio protiv Jugoslavije. Ali jesu separatisti.
Леон Давидович
Сепаратисти не би кренули у рушење Југославије тек тако напамет већ су имали гаранције у успех.Сепаратисти су лагали у циљу пропаганде. ЈНА није ништа одговарајуће предузела да заштити државу јер је била испуњена издајом од врха до дна.
Читалац
Хвала аутору тескта који нас потсећа да живимо у времену постистине.Мaнипулације емоцијама и људском перцепцијом све су снажније, у свим сферама живота"Све је мучно, да човјек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати." "У вријеме универзалне преваре - рећи истину је револуционарни чин." упозорио је Орвел. Ако не будемо "револуционари" истине засигурно ћемо бити жртве лажи.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.