Барел граби ка цени од 500 долара?

Лондон – Њујорк – Москва – У периоду од три до пет година барел нафте од 159 литара поскупеће на око 500 долара, процењује доктор Роберт Хирш, главни саветник за енергетику познате међународне компаније „Менаџмент информејшен сервис“.

Експерт инвестиционе банке Голдман сач Арџин Мурти верује да ће нафта врло брзо вредети 200 долара по барелу, док директор руског енергетског гиганта „Гаспром“ Алексеј Милер очекује поскупљење основне енергетске сировине, до краја ове године, на „округло“ 250 долара по барелу.

Садашња цена нафте, која је током минулих недељу дана варирала од 136 до 146,5 долара по барелу, „трагедија је за америчку економију“, изјавио је некадашњи министар финансија САД Роберт Рубин.

Сједињене Америчке Државе дневно увозе више од 20 милиона барела нафте и убедљиво су највећи потрошач те сировине, испред Кине и Јапана, наводе енергетски експерти.

Уколико нафта поскупи на 500 долара по барелу, свет ће морати да пређе на енергоштедљиву економију, упозорава професор познате Лондонске привредне школе Вилијам Бјутер.

Он сматра да ће губици европских земља због суперскупе нафте бити упола нижи него у САД јер на Старом континенту мањи број компанија има енергоинтензивну производњу, транспортни трошкови су нижи, а и густина насељености је већа него с друге стране Атлантика.

Директор Центра за европске политичке студије из Брисела Данијел Грос сматра да је основни разлог поскупљења нафте неизаинтересованост земаља произвођача да увећају продукцију те сировине.

Грос такође указује да цена нафте учестало „скаче“ и због слабљења долара према другим водећим светским валутама, док водећи произвођачи и извозници енергетске сировине број 1 тврде да на светском нафтном тржишту „уопште не постоји проблем снабдевања“.

Чланице Организације извозница сирове нафте, које покривају више од 40 одсто глобалних дневних потреба за нафтом, пребацују одговорност за „тумбање“ берзанских цена на шпекуланте, али указују и на то да и „слаб долар подстиче поскупљење ’течног злата’“.

Експерти Међународне агенције за енергију проценили су да ће се овогодишња светска потрошња нафте увећати за један одсто, на 86,9 милиона барела, а догодине на 87,7 милиона барела.

Међународна агенција за енергију, у најновијој анализи, тврди да је раст потрошње нафте последица веће тражње тог енергента у Кини и другим земљама са брзо растућим економијама, док је потражња у Северној Америци и Европи већ другу годину заредом у паду.

Подаци Организације за економску сарадњу и развој, у коју је учлањено 30 индустријски најразвијенијих земаља света, показују да је лањска потрошња нафте у тој групацији опала за 390.000 барела дневно, што је био највећи годишњи пад у минулих четврт века.