Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Политички трилер са доста хорора

У другом плану остало је оно што је било примарно: да се злочинци окривљени за најтежа дела по правилу бране свим средствима, не искључујући ни лажи. Сетимо се одбране Легије након убиства премијера Ђинђића и његових небулозних тврдњи о наводном шверцу 600 килограма хероина
(Миланко Каличанин)

Након што су, почетком фебруара, ухапшени Вељко Беливук и чланови његове криминалне групе, овај случај поново је доспео у жижу јавности захваљујући писању Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) и објављивању делова транскрипта Беливуковог саслушања у тужилаштву. Беливук, познатији као Веља Невоља, на оптужбе о вишеструким бруталним убиствима које је извела његова хулиганско-криминална група „Принципи”, решио је да уместо одбране током саслушања изнесе неке непријатне тврдње о наводној вези ове криминалне групе са врхом српске власти. Наравно, подразумева се да доказа за те тврдње не мора ни да буде, јер окривљени (за неки дан и оптужени) могу да се бране и лажима. Али бура у медијском простору која је потом уследила претворила се убрзо у прави мали медијски рат, устројен понајпре на дисквалификацијама и принципима неког неконтролисаног ријалити програма.

На адресу портала КРИК упућене су многобројне оптужбе, од оних да је стао на страну убица до оних да је заправо у служби мафије. Министарство правде изразило је бојазан да би се објављивањем Беливуковог исказа „могла угрозити тужилачка истрага”. При том, исто министарство није реаговало на јавно приказивање фотографија искасапљених жртава недељу дана раније од стране највиших функционера државе. Наравно, јасно је да и то спада не само у озбиљно нарушавање истражног поступка него и у кршење основних правила новинарског кодекса. Председница савета РЕМ-а Оливера Зекић изјавиће чак како је министар Вулин, гостујући у Хит твиту” на телевизији Пинк, показао у ствари фотографије „едукативног карактера”. Дакле, јавност се „едуковала” како се човек може мучити, касапити, транжирати, млети итд., као да су сви грађани полазници неког убрзаног садистичког мафијашког курса.

Када је у питању сам исказ Беливука, ту се помињу неке већ од раније познате ствари, које су већ потврдили и високи званичници. На пример, да је клан имао своје људе у полицији и другим структурама. Али то што је познато измешано је сад са непровереним, скандалозним тврдњама, изнетим као својеврсна „опомена” властима да Беливукова екипа нема шта да изгуби и да зато игра на све или ништа. Односно, изабрана је политичка одбрана (пошто друге ни нема), са циљем да се из освете нанесе штета врху власти. Уз то, у Беливуковом исказу изостављена су нека важна имена из полиције и владајуће странке, за које су новинари раније утврдили повезаност са ухапшеним Беливуком. Тако, на пример, ухапшени вођа навијача ниједном речју није поменуо бившег министра МУП-а , сада одбране, Небојшу Стефановића, током чијег мандата на челу полиције је клан Беливука доживео највећи успон. Изостало је и име Новака Недића, генералног секретара Владе Србије, кога је са Беливуковом групом јавно повезао бивши потпредседник ФК Партизан Владимир Вулетић. Управо ова мешавина познатог и ексклузивно новог била је довољна да се Беливукова изјава прихвати здраво за готово, а његов клан поново нађе у центру медијске пажње. Одговор власти био је изнуђен и стога неспретан, неретко изван институционалних оквира (фотографије масакрираних тела, узнемирујући детаљи о транжирању жртава, машина за млевење меса, одлука уредника „Информера” Д. Вучићевића да на Пинку пусти наводни снимак разговора Беливуковог адвоката и његовог клијента, иако је законом забрањено такве разговоре прислушкивати).

У другом плану остало је оно што је било примарно: да се злочинци окривљени за најтежа дела по правилу бране свим средствима, не искључујући ни лажи. Сетимо се само одбране Легије након убиства премијера Ђинђића и његових небулозних тврдњи о наводном шверцу 600 кг хероина, за шта је оптужио Чедомира Јовановића. Зашто Беливук не би износио неистине као Легија, ако већ мисли да му то иде у корист? Ипак, овде има и неке суштинске разлике. Легија је своје лажи пласирао уз подршку политичке групације која је тада била део власти и рушила Ђинђићеву владу (ДСС). Беливук данас не може да рачуна на  такву подршку, осим на опозиционе медије, који ће његовој причи дати неопходан публицитет и легитимитет.

Ипак, уколико узмемо да постоји основа за Беливукове тврдње о томе да је за рачун власти вршио извесне услуге – по наводима КРИК-а, да контролише да се на Партизановим трибинама не скандира против председника, да обезбеди мир на Паради поноса, да врши застрашивање оних који организују протесте против власти, да утиче на таксисте да откажу протест против „КарГоа” (ово последње је унија таксиста већ демантовала) – поставља се питање када је и зашто наступио раздор између неформалног послодавца (државе) и тајног даваоца услуга (хулиганске групе, која дотле још није прерасла у криминални клан)?

Могући одговор (наравно, у домену спекулације) био би прошлогодишњи протести од 7. јула. Сетимо се, тада су, након најаве надлежних о могућности поновног увођења полицијског часа у склопу борбе против ширења вируса корона, избили вишедневни протести. На почетку демонстрација, малобројне  полицијске снаге су каменоване, било је озбиљно повређених, а демонстранти су чак ушли и у зграду скупштине. Свакоме је било јасно да то нису радили мирни демонстранти, већ нека организована „навијачка група”. Недуго после тих демонстрација, председник Вучић је најавио најоштрију борбу против мафије и организованог криминала. Логична је претпоставка да се управо тада Беливукова група „одметнула”, изабравши да слуша неки сасвим нови (могуће и страни) центар моћи. А подсетимо се, провладини медији су тих дана јасно и означили земљу која стоји иза тих протеста.

Есејиста и преводилац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.