Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Politički triler sa dosta horora

U drugom planu ostalo je ono što je bilo primarno: da se zločinci okrivljeni za najteža dela po pravilu brane svim sredstvima, ne isključujući ni laži. Setimo se odbrane Legije nakon ubistva premijera Đinđića i njegovih nebuloznih tvrdnji o navodnom švercu 600 kilograma heroina
(Миланко Каличанин)

Nakon što su, početkom februara, uhapšeni Veljko Belivuk i članovi njegove kriminalne grupe, ovaj slučaj ponovo je dospeo u žižu javnosti zahvaljujući pisanju Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i objavljivanju delova transkripta Belivukovog saslušanja u tužilaštvu. Belivuk, poznatiji kao Velja Nevolja, na optužbe o višestrukim brutalnim ubistvima koje je izvela njegova huligansko-kriminalna grupa „Principi”, rešio je da umesto odbrane tokom saslušanja iznese neke neprijatne tvrdnje o navodnoj vezi ove kriminalne grupe sa vrhom srpske vlasti. Naravno, podrazumeva se da dokaza za te tvrdnje ne mora ni da bude, jer okrivljeni (za neki dan i optuženi) mogu da se brane i lažima. Ali bura u medijskom prostoru koja je potom usledila pretvorila se ubrzo u pravi mali medijski rat, ustrojen ponajpre na diskvalifikacijama i principima nekog nekontrolisanog rijaliti programa.

Na adresu portala KRIK upućene su mnogobrojne optužbe, od onih da je stao na stranu ubica do onih da je zapravo u službi mafije. Ministarstvo pravde izrazilo je bojazan da bi se objavljivanjem Belivukovog iskaza „mogla ugroziti tužilačka istraga”. Pri tom, isto ministarstvo nije reagovalo na javno prikazivanje fotografija iskasapljenih žrtava nedelju dana ranije od strane najviših funkcionera države. Naravno, jasno je da i to spada ne samo u ozbiljno narušavanje istražnog postupka nego i u kršenje osnovnih pravila novinarskog kodeksa. Predsednica saveta REM-a Olivera Zekić izjaviće čak kako je ministar Vulin, gostujući u Hit tvitu” na televiziji Pink, pokazao u stvari fotografije „edukativnog karaktera”. Dakle, javnost se „edukovala” kako se čovek može mučiti, kasapiti, tranžirati, mleti itd., kao da su svi građani polaznici nekog ubrzanog sadističkog mafijaškog kursa.

Kada je u pitanju sam iskaz Belivuka, tu se pominju neke već od ranije poznate stvari, koje su već potvrdili i visoki zvaničnici. Na primer, da je klan imao svoje ljude u policiji i drugim strukturama. Ali to što je poznato izmešano je sad sa neproverenim, skandaloznim tvrdnjama, iznetim kao svojevrsna „opomena” vlastima da Belivukova ekipa nema šta da izgubi i da zato igra na sve ili ništa. Odnosno, izabrana je politička odbrana (pošto druge ni nema), sa ciljem da se iz osvete nanese šteta vrhu vlasti. Uz to, u Belivukovom iskazu izostavljena su neka važna imena iz policije i vladajuće stranke, za koje su novinari ranije utvrdili povezanost sa uhapšenim Belivukom. Tako, na primer, uhapšeni vođa navijača nijednom rečju nije pomenuo bivšeg ministra MUP-a , sada odbrane, Nebojšu Stefanovića, tokom čijeg mandata na čelu policije je klan Belivuka doživeo najveći uspon. Izostalo je i ime Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije, koga je sa Belivukovom grupom javno povezao bivši potpredsednik FK Partizan Vladimir Vuletić. Upravo ova mešavina poznatog i ekskluzivno novog bila je dovoljna da se Belivukova izjava prihvati zdravo za gotovo, a njegov klan ponovo nađe u centru medijske pažnje. Odgovor vlasti bio je iznuđen i stoga nespretan, neretko izvan institucionalnih okvira (fotografije masakriranih tela, uznemirujući detalji o tranžiranju žrtava, mašina za mlevenje mesa, odluka urednika „Informera” D. Vučićevića da na Pinku pusti navodni snimak razgovora Belivukovog advokata i njegovog klijenta, iako je zakonom zabranjeno takve razgovore prisluškivati).

U drugom planu ostalo je ono što je bilo primarno: da se zločinci okrivljeni za najteža dela po pravilu brane svim sredstvima, ne isključujući ni laži. Setimo se samo odbrane Legije nakon ubistva premijera Đinđića i njegovih nebuloznih tvrdnji o navodnom švercu 600 kg heroina, za šta je optužio Čedomira Jovanovića. Zašto Belivuk ne bi iznosio neistine kao Legija, ako već misli da mu to ide u korist? Ipak, ovde ima i neke suštinske razlike. Legija je svoje laži plasirao uz podršku političke grupacije koja je tada bila deo vlasti i rušila Đinđićevu vladu (DSS). Belivuk danas ne može da računa na  takvu podršku, osim na opozicione medije, koji će njegovoj priči dati neophodan publicitet i legitimitet.

Ipak, ukoliko uzmemo da postoji osnova za Belivukove tvrdnje o tome da je za račun vlasti vršio izvesne usluge – po navodima KRIK-a, da kontroliše da se na Partizanovim tribinama ne skandira protiv predsednika, da obezbedi mir na Paradi ponosa, da vrši zastrašivanje onih koji organizuju proteste protiv vlasti, da utiče na taksiste da otkažu protest protiv „KarGoa” (ovo poslednje je unija taksista već demantovala) – postavlja se pitanje kada je i zašto nastupio razdor između neformalnog poslodavca (države) i tajnog davaoca usluga (huliganske grupe, koja dotle još nije prerasla u kriminalni klan)?

Mogući odgovor (naravno, u domenu spekulacije) bio bi prošlogodišnji protesti od 7. jula. Setimo se, tada su, nakon najave nadležnih o mogućnosti ponovnog uvođenja policijskog časa u sklopu borbe protiv širenja virusa korona, izbili višednevni protesti. Na početku demonstracija, malobrojne  policijske snage su kamenovane, bilo je ozbiljno povređenih, a demonstranti su čak ušli i u zgradu skupštine. Svakome je bilo jasno da to nisu radili mirni demonstranti, već neka organizovana „navijačka grupa”. Nedugo posle tih demonstracija, predsednik Vučić je najavio najoštriju borbu protiv mafije i organizovanog kriminala. Logična je pretpostavka da se upravo tada Belivukova grupa „odmetnula”, izabravši da sluša neki sasvim novi (moguće i strani) centar moći. A podsetimo se, provladini mediji su tih dana jasno i označili zemlju koja stoji iza tih protesta.

Esejista i prevodilac

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.