Мањак домаћих радника

Док наши мајстори иду у иностранство, због бољих зарада, у Србији пристиже углавном приучена, јефтина радна снага из Турске, Северне Македоније, Румуније, Индије, Пакистана... Домаћим грађевинским фирмама у овом тренутку недостаје око 60.000 радника, а у свим осталим делатностима рада потребно је бар још толико мајстора. Реч је о радницима који најчешће обављају најтеже физичке послове, а све већа потражња на тржишту рада влада и за квалификованим стручњацима међу којима су бравари, металостругари, тесари, електричари, машинци, армирачи, столари, керамичари, али и инжењери свих врста.

Сви они ће се, како подсећа Горан Родић, потпредседник Привредне коморе грађевинске индустрије Србије, још више исељавати из наше земље, јурећи за бољим зарадама, па уколико се на том плану нешто убрзо не поправи, у земљи ускоро неће имати ко да одржава инфраструктуру – железницу, путеве, термоелектране…

– Због недостатка домаће радне снаге, Србија може да очекује најезду радника из иностранства, у грађевинском сектору, али и у аутомобилској индустрији. Већ сада се за различите врсте послова ангажују мајстори из различитих крајева, из БиХ, Турске, Северне Македоније, Румуније, Пакистана... То је углавном приучена, јефтина радна снага, а не квалификована. Наши радници, прави мајстори, ипак неће да раде за мале плате, већ желе да буду добро плаћени, као у земљама средње Европе, у Немачкој, Чешкој, Словачкој или Словенији. Зато и одлазе у иностранство, због бољих зарада и услова рада – набраја Родић и подсећа да ће мајстори који остају у земљи морати да буду боље плаћени, а то значи да ће и њихове услуге поскупети.

Проблем је што је мањак стручног кадра у Србији све теже надокнадити, а реалне потребе за квалитетним мајсторима су вишеструко веће, од оног колико их има на одржавању инфраструктуре.

Масовнији прилив радника из Индије, како би се надокнадио недостатак домаће квалификоване и неквалификоване радне снаге, делимично је успорила пандемија вируса корона.

Ипак, Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала, сматра да у будућности треба очекивати у већем броју њихов долазак.

– Прошле године у Србији је регистровано око 12.000 страних радника, а процењује се да је тај број досад надмашен за око 50 одсто. Радници, осим из Индије, стижу и из Кине, Турске, Румуније, Црне Горе, Албаније, Русије Украјине… – напоменуо је Торлаковић и додао да је компанија „Бехтел-Енка”, како је пренела агенција Бета, која гради Моравски коридор, пре неколико месеци требало да доведе из Индије и Турске 1.400 радника који би били смештени у кампу „са изванредним условима за живот”, али је пандемија то онемогућила па је расписан оглас за домаће раднике.

Навео је и да је индијским и другим радницима плата од 300 долара „велика” и да од тога 100 долара могу да пошаљу породици. Према његовим речима просечна зарада у грађевинарству је 51.000 динара, што је мало за готово целодневни и тако ризичан посао, јер у Немачкој они могу да зараде четири-пет пута више.

Најтраженији стручњаци из области грађевинарства

Националној служби за запошљавање послодавци су пријавили потребе за 6.436 незапослених, показују најновији подаци ове службе. Највише су им били потребни радници из трговине, угоститељства и туризма, њих 969, потом из грађевинарства и геодезије – 802, економије, права и администрације – 688, машинства и обраде метала – 530… Када је реч о занимањима, убедљиво су најтраженији били стручњаци из области грађевинарства, јер су послодавци од државе тражили њих 753, а били су актуелни и трговци – 544. За њима следе и угоститељи и радници у туризму – са 425, а послодавци су вапили и за 331 обрађивачем метала, 293 комуналца, 265 електромеханичара, 215 економиста.