Србија иде у Москву

Први меч у Светској групи Дејвисовог купа за тенисере после 16 година наша репрезентација игра у Москви. Жреб је јуче у Лондону, седишту Међународне тениске федерације, одлучио да ту бије битку с Русијом, која је по саставу тима међу најбољима на свету, а на светској ранг-листи најбоља. Сусрет је од 8. до 10. фебраура.
Србија је гост зато што је наша селекција у последњем одмеравању снага била домаћин (ово правило у међусобним мечевима важи од 1970). У првом колу Светске групе 1986. Југославија је у "Пиониру" победила Совјетски Савез с 3:2. Обе земље више не постоје, али су Србија и Русија наследници њихових тениских баштина у Дејвисовом купу.

У Лондону смо могли и боље да прођемо, Да нам је жреб, на пример, доделио Французе или Немце, играли бисмо код куће. Али, жреб није фонтана жеља. Наш селектор Богдан Обрадовић и његов саветник Никола Пилић од данас мисле на Русију, али њихов колега Шамиљ Тарпишчев још не мисли на Србију. "Зборну команду" претходно, од 30. новембра до 2. децембра, очекује тежак посао у Портланду где ће против САД покушати да сачува такозвану салатару, победнички трофеј у овом екипном такмичењу са стогодишњом традицијом. У том случају, ишли бисмо на мегдан троструком победнику Дејвисовог купа, а двоструком узастопном, који је међу 16 најбољих репрезентација на свету непрекидно од 1993.

Сусрет ће се одржати пре у Олимпијској дворани, капацитета више од 10.000 места, него у дворани "Лужњики" (око 7.000). Руси су у већој дворани играли и када су прошле године савладали Аргентину у финалу (3:2) и прошлог викенда када су у полуфиналу победили Немачку (3:2), али су Француску дочекали у четвртфиналу (3:2) у мањој. Као домаћини бирају подлогу на којој ће се играти. И Французе и Немце, с којима су с муком изашли на крај (одлука падала у петом мечу), угостили су на шљаци. Против наше репрезентације, међутим, то право, које домаћина треба да стави у повољнији положај, Русима и није предност јер је адут Србије што јој се играчи брзо прилагоде на сваку врсту терена. 

Није чудо што су Руси у лањском финалу на тврдој подлози дочекали Аргентинце, којима највише леже земљани терени, али како с њом поставити замку нашем најбољем играчу Новаку Ђоковићу када му је она најомиљенија. По свему судећи, Русија ће се опет одлучити за шљаку, коју наша репрезентација најчешће бира када је домаћин. Тако је било и против Аустралије у доигравању прошлог викенда.

Највећа узданица Тарпишчева је најбољи руски тенисер Николај Давиденко, кога је Ђоковић ове године потиснуо с трећег места на светској ранг-листи с којег се у леђа гледа само Шпанцу Рафаелу Надалу, другопласираном, и Швајцарцу Рожеу Федереру, првом "рекету" света. Наш ас се никада није састајао с Давиденком, тренутно четвртопласираним, који ове сезоне још нема трофеј! Играо је нешто слабије, али је двапут на велике муке ставио Федерера, у полуфиналу на "Ролан Гаросу" – 7:5, 7:6 (7:5), 7:6 (9:7) – и у полуфиналу на недавном Међународном првенству САД – 7:5, 6:1, 7:5. Његов први међусобни сусрет с Ђоковићем спречио је ове године Кипранин Маркос Багдатис који је Руса савладао у осмини финала на Вимблдону – 7:6 (7:5), 7:6 (7:5), 6:3.

Давиденко је миљеник руских навијача, али је његовим поразом (3:2) против Филипа Колшрајбера, другог "рекета" Немачке, био доведен у питање пласман у финале Дејвисовог купа. Идућег дана су Немци повели с 2:1 пошто је њихов пар Александар Васке и Филип Пецшнер победио Михаила Јужног и Дмитрија Турсунова. Исоставило се да је "зборну команду" спасио Игор Андрејев, који је у првом мечу победио Томија Хаса, најбољег немачког тенисера, а у одлучујућем, петом Колшрајбера. Андрејев је на светској ранг-листи тек пети "рекет" Русије (37. место), али ове победе су показале колико је поверење Тарпишчева у њега. Руски селектор, који уједно предводи и тенисерке, може да рачуна и на Јужног (17. место) и Дмитрија Турсунова (29), али и Марата Сафина (27), својевремено најбољег играча на свету.

Наша упадљива предност против Русије чак и на њеном буњишту може да буде дубл. Тако није било против Аустралије јер су у сусрету Ненада Зимоњића и Новака Ђоковића с Полом Хенлијем и Лејтоном Хјуитом на папиру биле пата карте. Зимоњић и Хенли су изразити играчи дубла, а Ђоковић и Хјуит су им придодати као највеће узданице у синглу и у датом моменту најбоља могућа решења.

Док се ми ослањамо на велико Зимоњићево искуство и чињеницу да Ђоковић у пару с њим може да делује убојито, Руси немају играча искључиво посвећеног дублу који је поуздан ослонац саиграчу, већ Тарпишчев саставља пар од меча до меча. Наравно, наш највећи адут је Ђоковић, али ће се од њега у Москви две победе очекивати у друкчијим околностима с обзиром да у Дејвисовом купу још није за два дана играо против тако јаких тенисера какве има Русија. Од наше друге "табле" Јанка Типсаревића се очекује да пружа што жешћи отпор и да тако припрема тле за изненађење.

Победник иде у четвртфинале. Тамо се почетком априла састаје с успешнијима из дуела Чеха и Белгијанаца. Поражени чека до септембра када се у доигравању за останак у Светској групи састаје с такође неком од поражених репрезентација или с једном међу најуспешнијима у три групе нижег степена.

-----------------------------------------------------------

Американци у Аустрији, Аустралија на Тајвану