Тик-так, тик-так, и оде суд!

У по бела дана, усред радног времена, у евакуисану зграду суда улећу контрадиверзионе екипе и службени пси специјално обучени за откривање експлозива. Суђења су отказана, а судије, тужиоци, сви запослени, адвокати и странке распоређују се по околним ресторанима и кафићима. Затворска стража је већ „спаковала” у марице притворенике који су тог дана на суђење довезени из затвора у Сремској Митровици, Забели, Нишу или Окружног затвора у Београду.

Све је стало због лажне дојаве, а цела зграда се мора проверити јер увек постоји могућност да је негде испод клупе у чекаоници или иза водокотлића у тоалету заиста постављена бомба.

Један и по сат касније, када полиција заврши преглед објекта и потврди да је узбуна била лажна, запослени се враћају на посао, али су заказани термини суђења заувек пропали, па се рочишта и главни претреси одлажу за још један или више месеци.

„Дошло је до знатног ометања рада и спровођења одлука државних органа”, наводи се у пресудама донетим против откривених „диверзаната” – оних који су са друге стране жице хладнокрвно изговорили: „Имате бомбу у згради.” Тиме је извршио кривично дело изазивања панике и нереда из Кривичног законика.

„Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном”, прописано је у члану 343 КЗ.

На годину дана затвора и новчану казну од 30.000 динара осуђен је у Београду један студент, који је признао да је у фебруару 2011. године са „хало” говорнице у Илије Гарашанина позвао централу суда у Тимочкој улици на Црвеном крсту. Када се службеница јавила на телефон, он јој је рекао: „У згради је постављена бомба. Снађите се!”

Прекинуо је везу и побегао у правцу Ташмајданског парка, а „хало” картицу поломио и бацио. На суђењу је изјавио да је то учинио због тога што му је претходно била изречена новчана казна за насилничко понашање у Прекршајном суду, чије су се просторије тада налазиле у Тимочкој.

У пракси Првог основног суда забележен је и случај једног факултетски образованог човека, и то информатичара по струци, који није позвао централу, већ телефонски број у кабинету председника Привредног суда у Београду у Масариковој улици.

„Да ли је нека странка јавила да ће у току дана поставити бомбу у зграду суда из разлога што није задовољна одлуком коју је донео овај суд?”, упитао је секретарицу и прекинуо везу. Објекат је евакуисан, суђења су прекинута, а екипа МУП-а извршила је преглед свих просторија и установила да експлозивне направе нема.

Виновник је откривен на основу броја мобилног телефона и вештачења гласа. Осуђен је на осам месеци затвора, условно на три године, и новчану казну од 60.000 динара.

Двојица лажних бомбаша осуђена су у Нишу на по девет месеци затвора и новчане казне од по 60.000 динара јер су дојавом спречила суђење за крађу. „Још шест минута и бум! Тики-так, тики-так, оде суд!”, говорили су из слушалице. Зграда нишког суда је 2016. године 18 пута била евакуисана. Само у једном дану било је прекинуто 57 суђења. Грађани су лажним дојавама одлагали и бракоразводне парнице у овој установи.

Казне се изричу у законском распону, мада су ближе минимуму него максимуму од три године затвора, уз обавезни новчани део. Сва је прилика, међутим, да ће кривци убудуће морати да плате и накнаду штете, независно од кривичне санкције. Наиме, овог лета је на мети Палата правде у Новом Саду, са чак четири лажне дојаве за прве две недеље јула, а тужилаштво ће утврдити насталу штету због одложених рочишта – и испоставити рачун актерима овог кривичног дела.

Четири суда и три тужилаштва у овој згради утврдиће материјалне губитке понаособ и податке о томе доставити тужиоцу који води истрагу.

– Када се главни претрес одложи, адвокати наплаћују 50 одсто од тарифе за службене одбране. Затвори имају трошкове због довођења притвореника на суђење. И одложена рочишта у парницама проузрокују губитке. Око 1.500 људи напушта зграду. Укупан износ штете која је нанета државним органима услед прекида рада утврдиће Основно тужилаштво – наводи Мирослав Алимпић, председник Вишег суда у Новом Саду.

После хапшења троје осумњичених прошлог викенда, тужилаштво најпре испитује да ли су они одговорни и за остале три лажне дојаве. Откривени су, како се то полицијским речником каже – оперативним радом на терену, при чему су помогле и базне станице мобилне телефоније, али и информације о томе коме је било у интересу да се одложе поједина суђења која су у тренутку лажне дојаве била у току или је требало да почну.

– Тако је сужен круг потенцијалних осумњичених, а њихово брзо откривање даје наду да неким будућим извршиоцима овог кривичног дела неће бити тако лако да само окрену телефонски број и блокирају рад правосудних органа. Надам се да ће хапшење и кривично гоњење осумњичених утицати да се знатно смањи број лажних дојава у свим правосудним и другим институцијама – напомиње Мирослав Алимпић.

Кривци се шаљу и на лечење

Зграда Палате правде у Београду, са две хиљаде запослених и око пет хиљада посетилаца дневно, била је пре десетак и више година готово свакодневно на мети лажних дојава о постављеним бомбама, а дешавало се чак да буду и по два таква позива у једном дану. Нису били поштеђени ни други судови у Београду. Међу дојављивачима је било и неурачунљивих, па је у неколико случајева суд изрекао меру обавезног психијатријског лечења.