Како се тело хлади

Зној је наш унутрашњи расхлађивач, саставни део јединствене људске биолошке машине. Машине која капље, цури и повремено стаје или се гуши. Ипак, експерти су оптимистични: човеков систем за расхлађивање је крепак, снажан, прилагодљив, па чак и самообновљив. Готово савршен.

Организам функционише у малом опсегу постојећих могућности унутрашњих температура. Може да издржи прехлађивања, а опоравак после хипотермије са температуром од 7 па и више степени испод нормалне, јесте рутински. Међутим, толеранција је знатно нижа када је реч о прегревању: мозак не ради уобичајено када је телесна температура виша за три, четиристепена. Најважнија је добра унутрашња „климатизација“, и када је реч о ослобађању топлоте произведене метаболичким процесима и када је реч о топлоти насталој услед летње врелине.

„Обичан зној је оно што је људе учинило оваквим какви су данас“, пише еволутивни антрополог др Нина Јаблонски у књизи „Скин“. „Без бројних знојних жлезда, које нас хладе знојем, ми бисмо и даље били обучени у густо крзно својих предака, живели прилично мајмуноликим животом“, наводи се у овој књизи.

Крзно задржава хлађење изазвано знојењем, па зато животиње са длаком имају друге начине хлађења. Код људи, знојне жлезде настале су нестанком длака, уз оптимално хлађење мозга и активан живот чак и по јаком сунцу.

Када човек вежба по врућини, његови мишићи стварају вишак топлоте коју ваздух не може  да апсорбује, а коју апсорбује у нормалним условима, када се не знојимо. Слично се дешава и када је температура ваздуха изнад 32 степена Целзијуса: кожа прекида да емитује топлоту у ваздух, па почиње и да је упија. Нерви, задужени за осећај температуре, шаљу сигнал у мозак да је организму неопходно хлађење, које се постиже знојењем. Дехидрација знатно умањује стварање зноја, као и опекотине од сунца.

Ипак, индивидуални типови знојења варирају. Узраст, пол, тежина и форма играју битну улогу у томе, кажу стручњаци за питања телесне терморегулације. Неки људи имају око два милиона знојних жлезда, а неки чак и до четири. Људи који се зноје више него други могу да имају и до пет пута веће знојне жлезде од просечних.

Телесна температура човека је око 37 степени Целзијусових, што регулише и контролише хипоталамус. Температура је нешто нижа ујутру, а нешто виша увече; исто тако, телесна температура код жена нешто је виша након овулације. Мушкарци су можда нешто више термостабилни, али не задуго: са око 60 година, оба пола се мање зноје, иако су у доброј физичкој форми, и иако су изложени прегревању. Статистике показују да су старији од 60 година знатно изложенији опасности од срчаног удара у време великих врућина.

Када је реч о гојазним људима, сало може помоћи да се боље подносе ниске температуре, али исто тако упија више топлоте из ваздуха у организам, када су високе температуре. То би значило да се ови људи више зноје, међутим, стручњаци наглашавају да се број знојних жлезди не увећава.

Осим ових фактора, на знојење, поред вежбања и кретања, утичу и психолошки фактори: страх, фрустрација, љутња.

Што се тиче одеће, мање није нужно и боље. Одећа утиче на то колико топлоте из ваздуха ће апсорбовати кожа, па је најбоље да послушате савете стручњака који за вреле летње дане предлажу лагану одећу светлих боја од природних материјала и покривање главе.