Потрошња струје нула – рачун 800 динара

– Где то има да ништа не потрошите, или да вам неко не пружа било какву услугу, а да имате обавезу да платите? Зашто Јавно предузеће „Електропривреда Србије” не подеси систем тако да при потрошњи од нула киловат-часова, рачунар уопште не прави рачун. Тада ЕПС не би имао оправдање за трошак гарантованог снабдевања, око чега се у последње време распламсала дискусија, да ли је овај трошак законит или не. Серијско прављење рачуна без обзира на то да ли има или нема потрошње, јесте још једна од метода да се корисницима узму паре – каже Душан Р. Марковић из Оџака.

Узмимо случај корисника који месечно не потроши ниједан киловат-час. Без обзира на то што му је потрошња нула, сваког месеца му стиже рачун од неколико стотина динара 700-800. Шта он плаћа, пита овај наш читалац.

Ово је, иначе, само једно у низу писама објављених у „Политикиној” рубрици „Међу нама” под насловом „Колико су стварни трошкови гарантованог снабдевања струјом” о чему су медији навелико писали последњих дана.

Иако је ЕПС покушао да објасни потрошачима да се иза овог трошка не крије обрада и слање рачуна те да све раде по закону, чини се, што и ово писмо потврђује, да и нису били баш убедљиви.

Дакле, може ли потрошња с нула киловат часова да има рачун нула? Зашто не може и колико кошта домаћинство нула потрошених киловат-часова сваког месеца.

У Агенцији за енергетику Србије (АЕРС) за „Политику” одговарају да сходно наведеном питању да ли би рачун за струју могао да износи нула ако нема потрошње, то није могуће уколико купац има уговор са „ЕПС снабдевањем” и набавља струју по регулисаним ценама.

Штавише, уколико корисник изабере неког другог снабдевача и набавља електричну енергију по тржишним ценама, ни тада рачун не би могао да буде нула ако нема потрошњу.

Пошто, додају у АЕРС-у, и тај снабдевач мора да плати трошкове закупа преносне односно дистрибутивне мреже, који представљају фиксне издатке и не зависе од количине испоручене струје.

– Напомињемо да безмало у свим тарифним системима за крајње купце постоји одређена компонента која се исказује на различите начине (фиксна накнада, накнада за мерно место, ангажована снага), па према томе и ЕПС мора да подешава рачуне у складу са законом и прописима – кажу у агенцији.

У економији постоје фиксни и варијабилни трошкови. Фиксни не зависе од количине испоручене робе. Испорука електричне енергије је комплексан посао и састоји се из производње, преноса, дистрибуције и продаје. Све ове делатности су независне и имају своје трошкове који се сублимишу у рачуну крајњег потрошача.

Укупни издаци испоруке се, у складу са тарифним системом, деле на тарифне елементе (носиоце трошкова). Тарифни елементи су активна енергија, реактивна енергија, снага и мерно место. Ови тарифни елементи су уведени како би крајњи потрошачи имали јасну слику колико кошта свака од наведених активности и како би у условима постојања тржишта могли да изаберу снабдевача са најповољнијом понудом, односно са најмањим издацима.

– Узгред, да поновимо да трошак гарантованог снабдевања није додатни издатак преко кога ЕПС узима паре (он то и не може да уради јер не доноси методологије и тарифне системе), и да се кроз тај трошак не покрива издавање рачуна већ укупни оправдани издаци гарантованог снабдевача – закључују у АЕРС-у.