Штампање новца без преседана у САД

Специјално за „Политику”

Њу Џерзи – Јунска инфлација у САД је највећа од 2008. године. Потрошачке цене расту најбржим темпом у последњих 13 година. Цене у јуну биле су за 5,4 одсто више него пре годину дана. Цене половних аутомобила порасле су за више од 10 процената. Више су и цене авионских карата, рентирања аутомобила, хотелског смештаја...

Борис Борозан, генерални директор за јавни сектор, суверене инвестиције, централне банке и јавне пензијске фондове у америчкој брокер-дилер фирми „АСЛ капитал маркетс инк”, у разговору за „Политику” објашњава високу јунску инфлацију и њене потенцијалне последице.

Инфлација је резултат штампања новца. Шта ову инфлацију чини специфичном у поређењу с претходним?

Управо тако. Превише новца „јури” премало роба и услуга. Штампање новца је без преседана. Током последњих неколико година штампано је више од 10 трилиона америчких долара, што је око девет одсто светског БДП-а.

Инфлација се може сматрати порезом, посебно регресивним, који се теже одражава на становнике с нижим приходима и мање имовине. Монетарни агрегат Федералне резерве М 2 (сума новца коју поседују грађани и износ депозита код финансијских институција) почео је да расте знатно брже од БДП-а, показатеља економске производње у Сједињеним Државама, и то почев од 2008, усред финансијске и економске кризе која је ову земљу погодила од 2007. до 2009. С масовним фискалним и економским „стимулативним” политикама савезне владе, које стижу заједно с пандемијом и застојима у раду владе, раст М2 монетарног агрегата је недавно постао драматично већи од раста БДП-а.

Како се инфлација испољава у САД у поређењу с осталим економијама света? На који начин је ковид 19 утицао на устаљене навике потрошача и инфлацију?

То је глобални феномен. Међутим, САД и даље имају привилегију зато што је амерички долар глобална резервна валута. Вероватно ће се ова надмоћ ускоро окончати. Ковид 19, који има стопу смртности мању од 0,1 одсто и 100 одсто хистерије, проузроковао је велике индустријске застоје и пуцање ланаца испоруке, што је додало нову димензију постојећој класичној инфлацији. На пример, несташица рачунарских чипова доводи до немогућности производње аутомобила, итд.

Која је најбоља стратегија заштите од инфлације?

Пратите ток новца. Посматрајте експоненцијални пораст откупа злата од стране централних банака (званични и незванични) и у мањој мери преиначавање њихових резерви укључивањем већег удела званичне кинеске валуте – женминби (РМБ).

Шта ће америчке Федералне резерве урадити како би се ова ситуација поправила? Председник Федералних резерви Пол Волкер је 1979. године предузео драматичне кораке да заустави тзв. високу инфлацију, која је датирала од средине шездесетих година 20. века. Против високе инфлације борио се комбинацијом виших каматних стопа и ограничавањем новчане масе.

Пол Волкер је био један од ретких људи који су успели да воде Федералне резерве прилично независно. Ти дани су прошли. Размотрите садашњу политичку сцену САД. Људи који управљају земљом немају ни новчану ни фискалну одговорност. Овим људима, заузврат, управља војно-индустријски конгресни комплекс.

Федералне резерве ће наставити с квантитативним попуштањем, штампањем новца, док не дође до потпуног краха финансијског система. Оно што Федералне резерве и друге институције континуирано раде и радиће до самог краја јесте продаја злата на фјучерс тржиштима како би се осигурала његова релативно ниска цена. Висока цена злата је проблем за амерички долар. Само један одсто укупне трговине златом повезан је с физичким, а 99 одсто с фјучерс тржиштем. Покушајте да купите златнике или физичко злато и погледајте премије које ћете морати да платите.

Шта мислите о будућности ваше професије инвестиционог консултанта, с обзиром на економске и технолошке промене у свету?

Промена је једина константа на свету. Када сам почео да саветујем централне банке да укључе званичну кинеску валуту – женминби (РМБ) у своје резерве, само је неколико њих знало шта је РМБ. Тренутно скоро свака централна банка има не само РМБ валуту, већ и РМБ инвестиционе инструменте. Технологија, иако веома важна, није магично решење. Успех у овој професији утемељен је на информацијама које добијете захваљујући контактима и везама које имате с другим људима. Колико ћете правих информација заиста добити путем неформалних састанака, телефонског разговора или путем и-мејла? Врло мало.

Београдски ђак

Борис Борозан је рођен у Београду, где је завршио Електротехнички факултет. У САД је дошао као студент 1973. године. На Колумбији је студирао информатику, а у најпрестижнијој светској школи бизниса – Вортон, завршио је финансије. У својој четрдесетогодишњој каријери инвестиционог консултанта радио је за осам познатих банака у Њујорку, Лондону, Паризу и Токију, укључујући Морган Стенли, Вестдојче ландесбак, Пејн Вебер и ХСБЦ.