„Врт добре наде” слави 72. рођендан

Калемегданско станиште у коме живи око 270 животињских врста, зоолошки врт, прославиће данас 72 године постојања. Како је јуче најавио Вук Бојовић, директор врта, рођендан ће протећи радно, а он ће се у „Врту добре наде” састати са сарадницима и лекарима Душаном Станојевићем и Марком Бумбаширевићем, који му помажу у бризи о животињама пристиглих са свих континената.

Када је формиран на Петровдан, 12. јула 1936. године у зоо-врту је настањено 1.200 животиња и био је међу највећим у Европи. Тадашњи градоначелник Београда Влада Илић одлуку о оснивању зоолошког врта донео је годину дана раније, а за локацију је изабрао простор Београдске тврђаве, која је тада била „окупирана” високим растињем и шипражјем. Пројектовање новог врта, по угледу на минхенски, бечки и лондонски, поверено је тиму стручњака и универзитетских професора, међу којима је био и Александар Костић, први директор станишта. Заузео је простор нешто већи од три и по хектара, затим је проширен на седам, а припајањем једног дела Доњег града његова површина нарасла је на нешто више од четрнаест хектара. Међутим, у току Другог светског рата врт су два пута бомбардовали, најпре 1941. немачки фашисти, а затим и савезници 1944. године. Готово све животиње су побијене, а површина врта после рата је поново смањена на око седам хектара, колика је и данас.

Од 1986. године, када је на место директора дошао Вук Бојовић, врт је захваљујући бројним пријатељима животиња обогаћен многим ретким врстама, као што су најновије придошлице, бели лавови и бели бизон. Уз мноштво егзотичног цвећа и растиња, у њему има и ретког дрвећа као што је Панчићева оморика, секвоја, гинко и пауловнија. Изградњом објеката и дотеривањима „Београдски зоолошки врт” је у последње две деценије попримио градски концепт уређењем улица дуж којих су смештена животињска станишта. У њега није уложено много новца, више не припада групи великих светских животињских станишта али, према речима директора Бојовића, „удахнута му је душа и то се осећа”. „Врт добре наде” постао је препознатљиво обележје главног града.

Без обзира на постигнуто, како истиче Бојовић, зоо-врту предстоје промене. Пре свега, каже он, треба завршити започете радове на доњем зиду станишта, а обнову ће највероватније помоћи и Европска асоцијација зоолошких вртова и акваријума. Представници те организације боравили су недавно у Београду и разговарали са градским оцима о могућим локацијама за пресељење врта, али су у коначном извештају оценили да је управо садашња локација врта јединственост престонице.