Лечење пародонтопатије спречава губитак зуба

Један од најчешћих проблема који људе доводи у стоматолошку ординацију јесте пародонтопатија. Реч је о болести потпорног апарата зуба. Најчешће се јавља код пацијената који начелно лоше одржавају оралну хигијену. На почетку болест протиче без симптома. Тек када узме маха, што значи да пацијент примети крварење у устима, нарочито после прања зуба, болест је већ узнапредовала. По правилу, пацијенти често томе не придају велики значај.

Како истиче др Срба Петров, специјалиста оралне хирургије, код тих пацијената је орална хигијена углавном на ниском нивоу, а самим тим постоји и доста кариозних лезија у устима.

– Такви пацијенти се обично јављају због болова од кариозних зуба, а не због пародонтопатије која узима маха. Стоматолог приликом санирања кариозних лезија укаже пацијентима на почетак болести, али најчешће тај савет пацијенти не схватају озбиљно. Што се тиче фактора ризика, они нису толико од значаја сем што се уобичајено констатује лоша хигијена уста и зуба. Најчешће постоје меке и чврсте наслаге на зубима које стоматолог уклони у првој или другој сеанси, али се такви пацијенти после и не јављају јер болност практично и не постоји – напомиње др Петров.

На настанак пародонтопатије утичу и нека друга обољења, као што су неконтролисани дијабетес, крвне дискразије, алкохолизам и друге хроничне болести, које су најчешће и удружене.

Када је у питању генетика и њен значај, не може се поуздано рећи у ком проценту она утиче на настанак ове болести. Постоје пацијенти који када дођу код стоматолога наводе да родитељи имају лоше зубе, док они имају солидно орално здравље.

– И у овој варијанти логична је претпоставка да су њихови потомци више значаја дали оралном здрављу. Пародонтопатија се у савременој стоматологији лечи конзервативним и хируршким методама. Некада је конзервативно лечење било примарно, а подразумевало је беспрекорно одржавање оралне хигијене и уклањање меких и чврстих наслага. Садашњи ниво хирургије подразумева лечење које има за циљ да болесна мека ткива, а посебно нестанак коштаних структура (зубне чашице и кости), надомести материјалима сродне структуре и онемогући губитак здравих зуба – појашњава наш саговорник.

Он истиче да је пародонтологија релативно млада грана стоматологије, али изузетно важна и део свакодневне стоматолошке праксе. Уколико се пародонтопатија не лечи од почетка правилно, може имати за последицу губитак свих зуба у терминалној фази обољења и велике дефекте на костима вилица.

(Фото Пиксабеј)

– У таквој ситуацији ни имплантологија неће успети да функционално поврати правилно жвакање, говор и изглед пацијента. Мере превенције постоје, али едукација и мотивација пацијената често не постоје, па пацијенти мисле да овим лечењем неће ништа добити. Зато је веома значајно радити на унапређивању како општег тако и стоматолошког здравља – додаје др Петров.

Истраживања показују да људи који пуше цигарете имају пет пута већу шансу да оболе од пародонтопатије него они који то не чине. Уколико пушач има дијабетес и више од 45 година, неке студије показују да самим тим има 20 пута већи ризик да добије ово обољење. Анализа Америчке академије за парадонтологију показала је да су особе које имају дијагнозу пародонтопатије двоструко више угроженије да добију срчане тегобе од оних које немају проблеме с оралним здрављем.

Стварање наслага на крвним судовима доводи до атеросклерозе, опасног обољења које утиче на сужавање крвних судова, али и појаву инфаркта срца и шлога. Свакако није нимало добар податак да људи старији од 50 година више зуба изгубе управо због овог проблема него због квара зуба.

Истраживања показују да око 70 одсто особа има неки вид пародонтопатије и да је важно да стоматолози људе обуче на који начин треба правилно да перу зубе, да користе интерденталне четкице, конац за зубе, средства за испирање уста… Требало би избегавати конзумирање намирница које се лепе за зубе, попут бомбона, карамела, чоколада, а неколико пута годишње треба посећивати стоматолога како би се уклонио каменац са зуба.