​Јулска форензика

Још од Радовањског луга, одсецање главе је део српског политичког фолклора. Зато не чуди час анатомије министра унутрашњих послова, који је сходно ресору доказао да је мафија део унутрашњих послова. Преживеле главе су прикопчане за једну мастер главу, која мисли уместо њих.

Министар је отишао и корак даље, па је ту мастер главу произвео у лидера такозваног српског света. Сваки Србин, дакле, где год се налазио на овој планети, главу држи на Андрићевом венцу, и њоме мисли а посебно сања. Да ли су можда и Хрвати из Бачке прикопчани на Пантовчак, ако је ово нови балкански тренд?

У јулу сам био у Црној Гори, где врви од Срба. У сваком смислу. Само наша браћа немају једну мастер главу као донедавно, већ их има на сваком брду. Сударају се, електризирају, врца искра, све се пуши. Срби се мирно купају, рачунајући да су овде завршили посао још у Београду. Tачније у Патријаршији. Али нису ни издалека.

Са друге стране, Хрватима је важан сваки Србин, од Дражена Петровића, преко Шербеџије, Арсена Дедића до Тесле. Милановић се понаша не као председник земље у ЕУ, него као председник месне заједнице у Мрдуши Доњој, па упоређује Теслу и Брус Лија, све бежећи од свог имена и презимена. Чак кроатизују и Новака Ђоковића.

Док тај исти Новак се упиње из петних жила да обезбеди још коју медаљу за родну Србију, борећи се са злим језицима. Са противницима на терену углавном нема проблема. Постао је и Робин Худ светске тениске федерације, борећи се за сиромашне, а не узимајући много од богатих. Као и наш шеф државе, који такође дели сиротињи остављајући богате да се још више богате. Док не достигну Ђиласа. А онда...

А онда долазе избори. Мртви се већ покрећу у гробовима, буде се полако. Ако и њима не прекипи, па гласају за опозицију.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa