Отворен лов на шаране

Сам крем светске риболовачке сцене окупио се јуче на Ади Циганлији. Повод је почетак деветог Светског првенства у лову на шарана. Шаранџије из 17 земаља запоселе су шљунковите обале Савског језера од раног јутра. Опрема, веома скупа, пробрани мамци, риболовачко знање и лукавство, све се то начичкало поред тихе воде.
Чекајући, распремајући се, такмичари су шапатом говорили, делећи последње савете, речи охрабрења. Са стране је изгледало као да сви говоре истим језиком. Први штапови забачени су тачно у 13 часова.

У језеру, рибе, чини се - има. Таман колико треба. Да "ради", гризе, али и да се чека. То је оно у чему су шаранџије најбољи.

Екипа Босне и Херцеговине задовољно је меркала чуварку у којој су се мешкољила три шарана тешка, у просеку, три килограма. Рибу су такмичари, наравно, дужни да пусте, али и да је чувају до мерења која се обављају сваког сата.

Тмурно септембарско небо није обесхрабрило тридесетосмогодишњег Силвија Пенеда, такмичара из Португалије. Он је пецао у купаћим гаћама и мајици кратких рукава.

- Никад се не зна, понекад мора и да се загази у воду како би се риба извукла на суво - објаснио је Пенеда необичан избор гардеробе за прохладни јесењи дан.

Филип Кардана, његов партнер, задовољан је условима за риболов на Ади Циганлији.

- Језеро је одлично, чак је и време добро за овај спорт. Мало је хладније него у Португалији, али је важно да риба гризе. Надамо се успеху - рекао је Кардана.

Свака репрезентација на овом такмичењу има по три екипе. Оне су распоређене дуж Макишке стране Савског језера, али и једним делом са острвске стране.

Репрезентација Србије, ако је судити по досадашњим резултатима, има прилику да постигне успех на овогодишњем првенству, првом које се одржава у Србији. Пре три године освојили смо прво место у екипном и у појединачном такмичењу, прошле године смо били други, али смо у појединачној конкуренцији имали шампиона.

Зоран Бисерчић, директор српске риболовачке репрезентације, напоменуо је да имамо добрих изгледа за победу.

- Главни конкуренти могли би нам бити Руси, који су се ове године појачали, и традиционално добри Британци - уверен је Бисерчић.

Бранислав Петровић, који са Сашом Поповићем чини најбољу српску екипу риболоваца на шарана "Сони Сингидунум", пак, сматра да су му најозбиљнија конкуренција преостале српске екипе.

Опрема за лов на шарана "папрено" је скупа. Више од 4.000 евра треба издвојити само за четири штапа, машинице, "бипере" и сталак какве користе наши риболовци.

- Лови се на бојлу и на кукуруз. Мирис и арома коју користимо морају остати тајна за сада. Наши репрезентативци познати су по томе што сами праве мамце - објаснио је Бисерчић.

Такмичење на којем учествују репрезентације Румуније, Словеније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Португалије, Француске, Енглеске, Јужне Африке, Латвије, Аустрије, Русије, Бугарске, Украјине, Италије, Македоније, Молдавије и Србије ће трајати 72 часа, без престанка. Кад у недељу, 30. септембра, у 13 часова из воде буде извађен и последњи штап, свет ће добити нове прваке у лову на шарана.

Севање муње која је парала небо над Адом Циганлијом око 15 часова и пљусак који је уследио нису поколебали риболовце. Као да се ништа није десило, они су наставили да зуре у воду и чекају своју прилику…