Мадуро скида шест нула с боливара

Можда се латиноамеричком нафтном диву који је у нокдауну због санкција САД и ЕУ посрећи да у Мексику напокон нађе излаз из вишегодишње политичке, економске и хуманитарне кризе. Тренутно, грађани Венецуеле за просечну плату не могу да купе ни килограм меса.

Истог дана кад су најављени разговори власти и опозиције, Централна банка Венецуеле саопштила је да ће од 1. октобра са званичне валуте – боливара скинути шест нула како би се изборила с галопирајућем инфлацијом.

Најава мексичког председника Андреса Мануела Лопеза Обрадора да ће његова земља на предлог Норвешке следеће седмице бити домаћин разговора представника Николаса Мадура и Хуана Гваида поново буди наду да би Венецуела могла да нађе излаз из ћорсокака. У претходна два покушаја, у Норвешкој и Барбадосу 2019. године, преговарачи нису успели да нађу заједнички језик у вези с изборним условима.

Како јавља Блумберг, представници власти и опозиције састаће се највероватније 13. августа у Мексико Ситију како би потписали меморандум о разумевању уочи почетка званичних разговора о постизању услова за регионалне изборе, који су планирани за 21. новембар. Медијатори у дијалогу две политички супротстављене стране, осим Норвешке, биће и делегације Русије, Француске, али и Аргентине и Холандије.

Хуан Гваидо је преко „Твитера” поручио да је због економског колапса и пандемије ситуација у земљи неодржива: „Треба уложити напоре како би се на преговорима постигао договор који је Венецуели потребан. Циљ разговора су слободни и поштени избори и гаранције за све.”

Покушај Мадура да умоли папу Фрању да буде посредник у разрешењу политичке кризе у земљи изгледа да се неславно завршио. Председник Венецуеле је некадашњег папског нунција у Каракасу, сада државног секретара Ватикана, Пјетра Паролина, оштро напао због писма које је послао Федерацији привредних комора. Кардиналов позив предузећима да се заједно с грађанским друштвом укључе у политичке преговоре у земљи Мадуро је одбацио као „цинично смеће пуно мржње и отрова”, преноси католички лист „Кроа”.

Упркос политици максималног притиска на режим у Каракасу, потајна жеља Доналда Трампа да „венецуелански диктатор” заврши као Осама Бин Ладен није се обистинила. Иако је и даље на власти, упркос томе што га већина најутицајнијих држава не признаје, Мадуро постаје свестан да ситуација у земљи постаје економски све неподношљивија. До сада је пет милиона људи напустило државу због кризе.

„Ревизијом валуте централна банка ће издати нове новчанице, номиналне вредности пет, 10, 20, 50 и 100 боливара и кованицу од једног боливара, објавио је на „Твитеру” министар информисања Фреди Њањез.

За последњих 13 година ово ће бити трећа деноминација званичне валуте. Венецуела је са својих новчаница 2008. скинула три нуле, а десет година касније – чак пет.

Некада један од највећих произвођача нафте већ четири године се бори против хиперинфлације, а осам година се налази у рецесији. Инфлација је у 2020. износила скоро 3.000 одсто, тако да већина продавница истиче цене у америчким доларима. Колико је велика економска криза говори податак да су само од јануара до маја ове године цене већине производа увећане за 265 одсто.

Економиста Сесар Аристимуњо из Каракаса за АФП каже да је одлука Централне банке очекивана, али да неће трансформисати нарушену економију Венецуеле.

„Не можемо се надати економским чудима, имајући у виду да нема економских најава које би могле смањити инфлацију”, каже Аристимуњо.

„Чавезов социјализам”, који је некада због великих залиха нафте обећавао да ће Венецуела бити „нови елдорадо”, налази се пред банкротом. Урушена инфраструктура, несташице воде, све мање хране… терају Мадура да преговара с опозицијом. Он је недавно рекао да је његова влада спремна на разговоре с политичким противницима како би се кроз споразуме дошло до мира у земљи, али и укидања санкција.

Будући да у Бајденовој администрацији, али и у Каракасу, сазрева уверење да до политичког решења неће доћи преко ноћи, већ путем дугорочне транзиције, ови преговори могли би да се разликују, сматра Џеф Ремзи, венецуелански аналитичар из вашингтонске канцеларије за Латинску Америку.

„Идеја о максималном притиску који води до решења у Венецуели, без преговора је потпуно дискредитована. Због тога се указује могућност постизања делимичних и постепених споразума власти и опозиције”, каже Ремзи.