Студенти трн у оку еколога

Ниш – Пошто су поједине студентске организације и удружења на факултетима Универзитета у Нишу на недавно завршеном конкурсу Министарства за заштиту животне средине Србије добили милионске износе, последњих дана дошло је до великог незадовољства међу еколошким активистима. На сваком кораку постављају се питања по којим критеријумима се одлучивало у министарству и зашто су заобиђена еколошка удружења која постоје деценијама, а која немају никакве везе са студентима и која су за финансирање својих планираних активности одбијена из административних разлога. Најављују се жалбе, тражи се поништење одлуке, али и покретање истраге око свега што се догађало у вези са овим конкурсом јер се сумња у нерегуларност и корупцију.

Према званичним информацијама, на конкурсу Министарства за заштиту животне средине, на пример, Савез студената Правног факултета за пројекат „Зелени правници” добио је 1.550.000, а Савез студената Филозофског факултета 1.350.000 динара... Ова, али и студентска удружења осталих нишких факултета која су учествовала на конкурсу, у својим пријавама за добијање средстава од министарства углавном су наглашавала да је планирано да се новац искористи за трибине, едукацију и квалитетније информисање студената о значају, очувању и заштити животне средине, али и за акције на плану екологије, које би организовали у наредном периоду и у којим би студенти активно учествовали.

Бројна удружења, која су занемарена на конкурсу, а која тврде да имају вишегодишње искуство у деловању на плану заштите животне средине, међутим, не прихватају одлуку после спроведеног конкурса јер, тврде, уопште није било транспарентности у спровођењу поступка. Истичу да су студентска удружења и организације фаворизовани без икаквог основа и износе сумње „да су само одабрани” добили милионска средства. Јавно се оптужује конкурсна комисија Министарства за заштиту животне средине и тражи се поништење одлуке, али и расписивање новог конкурса и покретање истраге о томе шта се догађало приликом одлучивања јер се чак сумња „да је подела новца за еколошке активности студентима и њиховим организацијама, савезима и удружењима извршена по нечијем налогу и претходном договору”.

Док студентске организације чекају на уплате, а пре тога треба најпре потписати уговоре између министарства и оних који су добили средства на конкурсу за своје планиране активности (држава, односно Министарство за заштиту животне средине издвојило је за еколошке акције 70 милиона динара), не зна се да ли су незадовољство и протести еколошких удружења која нису сагледана и нису добила средства заиста оправдани и колико су њихове сумње уопште основане.

Народ каже да ко губи, има право да се љути, али за тешке оптужбе ипак треба имати ваљане доказе.