Скупа неефикасност НИС-а

Центар за високе економске студије из Београда оцењује да су цене горива у Србији, које је од јуче поново поскупело, када се изузму порези, највише у Европи, због монополског положаја НИС-а и његове неефикасности која грађане Србије кошта више од 370 милиона евра годишње.

Уз констатацију да су цене горива у Србији у складу са ценама у Европи, овај центар је навео да је цена дизел горива без пореза у Србији највиша у Европи, док је цена безоловног бензина од 95 октана, такође без пореза други најскупљи дериват у Европи.

Цена српског дизела без пореза је у просеку чак 10 евроценти виша од просечне цене (без пореза) у Европи, док је безоловни моторни бензин од 95 октана, без пореза, код нас за око 6,5 евроценти изнад просечне европске цене.

Порези који оптерећују нафтне деривате у Европи су веома високи и учествују често и са више од 50 одсто у цени – у Ирској, Чешкој и Италији порези и дажбине чине чак 55 одсто малопродајне цене горива.

Србија годишње троши око милион тона дизел горива и 1,1 милион тона бензина, што значи да возачи на годишњем нивоу, плаћају НИС-у око 200 милиона евра више у поређењу с просечном европском ценом. Да је НИС ефикасан као просечна европска нафтна компанија, безоловни бензин БМБ 95 би се у Србији продавао по цени од 101,6 динара, уместо 112,8 динара по литру, а евродизел по цени од 94,6, уместо 108,06 динара колико данас вреде.

Дугогодишњи проблем је и то, упозорава овај центар, да држава не наплаћује НИС-у ни адекватну накнаду за коришћење домаћих минералних лежишта. Готово петина нафте коју НИС преради око 700.000 тона потиче из домаћих нафтних лежишта и за коришћење домаће нафте НИС држави плаћа накнаду од три одсто, али основица на коју се ова стопа односи није прецизно дефинисана и она не узима у обзир кретање цена нафте у свету.

Слична налазишта нафте би у развијеним земљама била опорезивана између 35 и 55 одсто тржишне вредности експлоатисане нафте.

У Србији се годишње испумпа око 600.000 тона, а тржишна вредност по данашњим ценама износила би око 550 милиона долара или око 350 милиона евра.

Неефикасност НИС-а, дакле, према конзервативним проценама, кошта више од 370 милиона евра годишње (250 због високих трошкова производње и 120 милиона за неплаћену надокнаду за коришћење националних природних ресурса), док сваки власник возила у просеку има додати трошак од око 200 евра годишње.

Србија је међу пет европских земља (четири републике бивше СФРЈ и Молдавија) у којој се још продаје оловни бензин.

-------------------------------------------------------------------------

„Витол” опет точи за НИС

НИС-ов партнер из времена социјалиста најбољи понуђач за набавку 240.000 тона сирове нафте 

Тендер за набавку 240.000 тона нафте коју је НИС расписао пре два месеца могла би добити реномирана европска компанија Витол, која је на овим просторима остала упамћена по афери са продајом ирачке нафте из акције Уједињених нација „Нафта за храну“ а у коју су били умешани тадашњи челни људи НИС-а из редова социјалиста, сазнаје се  НИС-у.

До сарадње „Витола“ и НИС-а дошло је после договора Србије и Ирака о продаји ирачке нафте и то тако што су НИС и „Витол“ основали заједничку фирму „Еурол интернешнел“ на Бермудским острвима преко које је обављана продаја ирачке нафте, а у којој су цео посао водили високи функционери СПС-а Драган Томић, бивши директор НИС-а, Горан Марковић, директор „Јусика“, ћерке фирме НИС-а, и Душан Вуковић, бивши директор Дирекције за спољну трговину, Осумњичени да су од децембра 1997. до јула 2000. узимали мито и проценат од трансакција продаје ирачке нафте, чиме су оштетили домаћу компанију за 660.000 долара и 184.000 марака.

Пословање „Еурола“ било је предмет званичне истраге надлежних органа у Србији у 2001. години, што је резултирало блокадом рачуна три директора у Швајцарској. Иако је утврђено да су тројица функционера поседовала рачуне у страним државама који су коришћени за уплате и исплате они су касније одблокирани. Међутим није разјашњено зашто се то десило, као што нису саопштени ни резултати покренуте истраге.

Оно што у овом часу „провереном” НИС-овом партнеру „Витолу” може покварити цео посао јесте што се, како се сазнаје у НИС-у, непосредно после избора од стране комисије која је отварала понуде за набавку нафте, огласио Гаспромњефт, будући већински власник НИС-а, доставивши своју понуду. Руски партнер уверен да је питање дана када ће купопродајни уговор са НИС-ом бити потписан сматра да заправо он треба да буде једини снабдевач НИС-а јер има своје резерве нафте, што је менаџмент НИС-а ставило на велике муке.

Исход тендера ће свакако бити изненађујући тим пре што постоји велика вероватноћа да ће поново победити трговац – трејдер који нема своју нафту, већ се купујући је на берзи уграђује у набавну цену. Овај проблем је требало да буде завршен договором о преузимању 51 одсто НИС-а од стране „Гаспромњефта“ који би као власник руске нафте био и директни снабдевач.