Овог лета мање посла за спасиоце из Горске службе

Захваљујући брзој акцији Горске службе спасавања, планинар који се пре неколико дана изгубио на Копаонику, када се густа магла изненада спустила на највиши врх Србије, пронађен је у кратком временском року. Иако је сличну срећу имао још један љубитељ природе, који је пожелео да планинске врхове осваја у јапанкама, припадници Горске службе спасавања знају да ни у најтоплијем годишњем добу за њих нема опуштања јер многи наши суграђани пожеле да врелину асфалта замене свежијом климом, па крену у брда и планине, не знајући да висоравни имају потпуно непредвидиву ћуд. Време може да се промени за пола сата, а када се навуче густа магла и почне јака киша, потрага се веома компликује. Метеоролошки услови могу потпуно да се разликују у подножју и на врху планине. У подножју може да буде летња атмосфера и сија сунце, док на висини може да бесни олуја.

– Прошлог лета имали смо много више посла и озбиљнијих интервенција јер велики број људи није ишао на море, па је кренуо у планине. Ове сезоне углавном смо помагали онима који су се изгубили на планинама, а крајем јула имали смо једну озбиљнију акцију – успешно смо лоцирали и превезли повређеног бициклисту на Фрушкој гори, у сарадњи са шумарском службом и колегама из Хитне помоћи. Ми зато увек апелујемо на рекреативце да иду обележеним стазама или са планинарским водичима, а ако се баш реше да крену сами, саветујемо да имају бар минимум опреме за планинарење, која подразумева адекватне патике, ранац, воду, батеријску лампу и напуњен телефон. Планинарење није шетња по корзоу и особа може лако да залута, нарочито ако је први пут на неком месту или се временски услови нагло промене. Зато увек апелујемо на излетнике да породици или пријатељима с којима су кренули кажу прецизно где су се запутили да бисмо их лакше нашли. Међу члановима ГСС налазе се особе које српске планине дословно познају као свој џеп, па могу на основу описа дрвећа да лоцирају онога ко се изгубио. Нама је циљ да боравак у планини свима остане у најлепшем сећању и да се људи увек радо враћају природи – истиче Радомир Микић, спасилац Горске службе спасавања.

Искусни спасиоци знају да планинари-аматери праве сличне грешке када крену у освајање врхова – не носе основну опрему, немају довољно информација о терену којим се крећу, лоше процењују сопствену кондицију и не воде рачуна о времену. Многе особе које се рекреативно баве спортом сматрају да имају снаге за пењање уз планину иако је стрми успон енергетски много захтевнији од трчања на траци, а излетници често не воде рачуна ни о времену које су провели у шетњи, па се дешава да их у повратку ухвати мрак и потпуно их дезоријентише. Параглајдери-аматери и особе које први пут пожеле да лете „змајем” по планинским врховима такође задају доста професионалне главобоље спасиоцима јер екстремни спортови носе ризик и за особе које се њима професионално баве. Због тога припадници ГСС особама жељним авантура увек саветују да планинске врхове освајају уз помоћ искусних водича.