Нови (стари) аранжман Србије са ММФ-ом

ММФ је одобрио Србији 18. јуна 2021. нови програм сарадње уз подршку Инструмента за координацију политике (PCI), који је, као и претходни, саветодавног карактера и не предвиђа коришћење његових финансијских средстава.

Аранжман је одобрен за период од 30 месеци, а напредак договореног економског програма пратиће се путем пет полугодишњих разматрања резултата (ревизија), на којима ће се оцењивати његово спровођење. По дефиницији, „инструмент за координацију политике представља механизам подршке ММФ-а чланицама, намењен је земљама посвећеним реформама, а договара се ради подржавања одговарајућег економског програма, када земља нема текућих ни потенцијалних платнобилансних проблема”.

На званичном сајту ММФ-а објављен је 21. јуна ове године „Кантри рипорт” за Србију на 107 страница, у коме се детаљно образлаже: захтев Србије за 30-месечни инструмент за координацију политике; извештај мисије ММФ-а; саопштење за штампу у коме су сумирани ставови Извршног одбора, као и изјава извршног директора ММФ-а за Србију.

НБС је саопштила да је „циљ саветодавног програма  подршка бржем привредном опоравку Србије од ефеката пандемије, очувању макроекономске и финансијске стабилности и спровођењу амбициозног плана структурних реформи ради подстицања високог, инклузивног и одрживог раста у средњем року. То укључује учвршћивање оквира фискалне политике, јачање управљања државним предузећима, развој тржишта капитала, даље јачање процеса динаризације, побољшање пружања социјалне помоћи, као и прелазак на зелену економију”. Влада сматра да ће овим аранжманом повећати поверење страних инвеститора и олакшати приступ међународном тржишту капитала.

ММФ је, на основу анализа у оквиру редовних консултација по члану 4. Статута ММФ-а, оценио да се Србија добро изборила против пандемије ковида 19 и очекује да ће реални раст српског БДП-а у 2021. достићи шест одсто, што је слично процени српских власти. ММФ оцењује да ће пуна посвећеност власти спровођењу планираних структурних реформи подржати потенцијал за привредни раст, при чему ММФ очекује за Србију наставак високих стопа раста БДП-а од 4,5 одсто у 2022. и 2023. и четири одсто од 2024. Познато је да су ММФ и друге финансијске институције доста грешиле у економским прогнозама у прошлости, а после су писали анализе и студије о томе где су погрешили.

Овде  треба имати у виду чињеницу да је величина БДП-а у Србији (и другим суседним земљама изражена у доларима), мање или више надувана, јер се БДП у домаћој валути дели са вештачком, нереалном вредношћу америчког долара. Због прецењеног курса динара, чија се погрешна политика већ дужи низ година спроводи, нема се објективна слика стварног нивоа БДП-а, али у сваком случају ако би се приликом рачунице узимала  реална вредност динара, српски БДП би био мањи у доларима и еврима од званично приказаног. Такође, битно је да се стопа раста  БДП-а Србије од најмање шест одсто годишње остварује у континуитету у неком дужем временском периоду (најмање десет година), како би земља ухватила прикључак са ЕУ, а не да се власт хвали високим кварталним стопама привредног раста.

Нови аранжман је наследник досадашњег PCI аранжмана са ММФ-ом, који је трајао 30 месеци од јула 2018. до јануара 2021, и могао би да помогне Србији у спровођењу политика за јачање макроекономске стабилности и отпорности финансијског система, и да истовремено, сигнализира посвећеност реформама, оцењује ММФ.

У преговорима Србије са мисијом ММФ-а током трајања досадашњег PCI аранжмана, српски званичници износили су претерано оптимистичке процене, оцене и пројекције развоја српске привреде, које су  на „климавим ногама”. Мисија ММФ-а је, углавном, благонаклоно прихватала српске ставове „посвећености економским реформама” и изнела похвалне оцене за стање и мере које је предузела Србија, што не одговара реалном стању ствари. Пошто је аранжман са ММФ-ом био консултативни и нефинансијске природе, његов приступ око оцена стања у Србији и потребних корака сводио се, у последње три године, углавном, на ниво препорука, очекивања и упозорења. Добар тон из порука са састанака српских званичника и мисије ММФ-а показују да је ова организација веома благонаклона према Србији, барем када је реч о коментарима.

PCI аранжман ММФ-а познат и као „чуваркућа”, како су га назвали амерички медији одмах по лансирању у јулу 2017, за циљ има одржавање макроекономске стабилности и може да траје до четири године. На располагању је свим чланицама  ММФ-а, које не траже његово финансирање у  времену одобрења овог инструмента, и немају задоцнеле финансијске обавезе према ММФ-у. Саветодавне или техничке услуге ММФ-а за овај аранжман су бесплатне.

Закашњења у комплетирању ревизија у оквиру PCI су могућа за тромесечни период, али неизвршење ревизије за дванаестомесечни период водио би аутоматској обустави PCI (пише на сајту ММФ-а). У случају евентуалног обустављања програма,  јавио би се тзв. репутациони ризик за Србију, што конкретно значи раст камата на задуживање  на међународном тржишту, погоршање кредитног рејтинга земље и сл.

ММФ је потребан оним земљама чланицама које имају проблема са „макроекономском неравнотежом”, али не може да помогне код спровођења структурних реформи. Србија је спровела фискалну консолидацију и стабилизацију, по саветима и диктату ММФ-а, а сада следе развој и структурне реформе. Додуше, та консолидација могла је да буде постигнута и на други начин, а не смањењем  плата у јавном сектору и пензија. Пошто ММФ има мандат у спровођењу стабилизације, неће бити од помоћи код развојних пројеката и реформе предузећа, јер то раде друге финансијске институције: Светска банка, ЕБОР, ЕИБ...

Отвара се питање да ли је дошло време да Србија почне да самостално води економску политику, или је и даље потребан страни контролор у лику ММФ-а, који ће надгледати трошење из државне касе и спровођење економских реформи.

За Србију је сада, како сматрају креатори економске политике, важно да дође што пре до тзв. инвестиционог рејтинга (у јуну ове године кредитни рејтинг  је био  ББ+ / стабилни изгледи), што значи да буде препозната као земља која је поуздана и повољна за улагања, односно да је као инвестициону дестинацију, тржишта препознају пре него међународне рејтинг агенције.

Ако је Србија близу „инвестиционог рејтинга” онда није потребан никакав аранжман са ММФ-ом, јер било  какав, па и саветодавни, значи да је потребна бар нека врста његове техничке помоћи, чиме Србија шаље поруку светским кредиторима и инвеститорима да, ипак, нема сопствени капацитет за самостално спровођење економске политике и неопходних реформи.

Економиста, научни саветник