Савет Луја Пастера

„Политика” је пре неколико дана објавила речи Луја Пастера: „Не питај оног који пати из које је земље и које је религије; ако пати, он мени припада и ја ћу му помоћи.” То је било повод за догађај који желим да поделим са читаоцима.

Чика Илија целу ноћ није спавао. Болови у пределу десног кука били су несносни и једва је дочекао праскозорје да некако устане и поново попије две таблете парацетамола, лека који донекле ублажава јак бол. Јаче лекове против болова није смео узети јер је пре шест месеци имао крварење из дванаестопалачног црева, због чега је провео четири дана у болници и примио трансфузију крви. Знао је да је ибупрофен један од опасних лекова јер му је изазвао поменуто крварење.

Два таблете парацетамола само су му незнатно олакшале бол и омогућиле да заспи. Спавао је једва сат. С великим напором је устао, истуширао се, попио лекове за дијабетес и повишени притисак. На интернету је пронашао неуролога, назвао приватну клинику и заказао преглед за исто преподне.

Специјалисти је навео због чега долази на преглед, одговорио је на питања о ранијим болестима, укључујући и прегледе ортопеда због сличних, али блажих тегоба. Након одговарајућих прегледа, лекар је чика Илији прописао таблете дорета, које су комбинација трамадола и парацетамола. Бол је постајао све јачи, а пацијент је морао да оде код свог лекара опште праксе да добије рецепт за тај опиоидни лек.

Таксијем је стигао до лекара. Ишао је без пратње јер већ месецима живи сам. Нажалост, његов лекар је радио у поподневној смени и чика Илија је замолио медицинску сестру да му било који лекар напише рецепт јер је бол био исувише јак. Одговорила му је да сачека свог лекара јер то неће бити дуго. Ипак је отишао у апотеку у оближњој згради, замолио апотекарку да му да само једну таблету тог лека показавши јој извештај специјалисте и навео да ће јој рецепт донети чим га лекар напише јер ускоро долази на посао. Апотекарка је одговорила да му не може дати лек.

Болесник се таксијем одвезао до друге апотеке. Објаснио је, као и у претходној, да пати од веома јаког бола, а то је за њега опасно јер је пре неколико година имао три интервенције на отвореном срцу. Показао је апотекару и картицу на којој су били наведени његово име, име кардиохирурга, датум и две главне интервенције на срцу. Апотекар је погледао тај документ и извештај неуролога и казао: „Видим да патите и ја ћу вам помоћи. Ево Вам чаша воде, попијте таблету, сачекајте свог лекара и донесите ми рецепт.”

Пошто је попио лек, Илија је захвалио апотекару, а овај је додао: „Пре неколико дана сам у ’Политици’ прочитао чланак у којем се наводе речи Луја Пастера. Без обзира на Закон о прописивању лекова, дао сам Вам таблету јер видим да патите, а вероватно сте превалили осамдесету.”

Илија се вратио у чекаоницу амбуланте, а већ након петнаестак минута бол је знатно попустио. Ускоро је други лекар, уместо његовог, написао рецепт. Пацијент је показао личну карту и потписао се у књигу издатих опијата, таксијем отишао до апотеке, предао рецепт апотекару, купио лек и одвезао се кући. Спавао је мирно и дуго, а кад се пробудио сетио се апотекара и речи Луја Пастера, које ће дуго памтити.

Мирјана Куљић,
Нови Сад