Београд чека 65. градоначелника

Дан пре одржавања конститутивне седнице Скупштине града, после које ће се знати ко ће владати Београдом, навршава се 169 година од формирања прве градске управе српске престонице.

Главни град је у том периоду водило 64 градоначелника, а до краја овог месеца требало би да добије и 65. Без обзира на то да ли ће на ту функцију бити изабран Александар Вучић, кандидат коалиције СРС – ДСС – НС – СПС – ПУПС – ЈС, или Драган Ђилас, кандидат листе „За европски Београд”, престоница ће свакако имати најмлађег градоначелника у историји градске управе.

Избори за Општину града Београда први пут су одржани 13. јула 1839. године и на њима су бирана 32 члана градске општине, а сви чланови своју дужност су обављали без новчане накнаде.

Први градоначелник био је Београђанин Илија Чарапић, син Васе Чарапића, чувеног војсковође из Првог српског устанка.

Првих 14 градоначелника је на тој функцији остајало само по неколико месеци, све до Живка Карабиберовића, који је, поред дужности управитеља београдске вароши, обављао и посао владиног банкара, преко којег су ишле све државне новчане трансакције са иностранством.

Његов наследник био је чувени српски политичар Никола Пашић, који је такође два пута био на челу Београда.

Столар Михаило Столарић био је први градоначелник Београда после Другог светског рата, односно председник Народноослободилачког одбора града и његов мандат је трајао од 1944. до 1947. године.

Београд је после рата био подељен на регионе, а оно што би одговарало данашњој Скупштини града звало се Народноослободилачки одбор.

Председник Одбора од 1947. до 1951. године био је предратни политичар Нинко Петровић, члан Извршног одбора леве Земљорадничке странке, а функције министра за просвету и културу на место првог човека Београда у два мандата (од 1951. до 1955. и од 1957. до 1961. године) дошао је Ђурица Јојкић.

Најпопуларнији градоначелник који се, уједно, и најдуже задржао на том месту, од 1965. до 1974. године, био је Бранко Пешић, за време чијег мандата су изграђени мост „Газела”, „Београђанка”, Мостарска петља...

Наредних осам година, од 1974. до 1982. године, први човек главног града био је Живорад Ковачевић.

Познат по својим смелим идејама, градоначелник Београда од 1982. до 1986. године био је Богдан Богдановић, док је од 1986. до 1989. на том месту био Александар Бакочевић. Милорад Унковић је први који је на место градоначелника дошао референдумом, а у време „принудног управника града”, од 1989. до 1992, Београд је постао велико градилиште у које је уложено милијарду долара.

Последњи градоначелник из редова СПС-а био је Небојша Човић, који је с тог места отишао 1997. године.

После тога власт у Београду преузела је коалиција „Заједно”, а 13. послератни градоначелник постаје Зоран Ђинђић, први демократски градоначелник. Ђинђић се на тој функцији задржао само седам месеци, а до избора новог градоначелника функцију вршиоца дужности обављао је Милан Божић. Њега је наследио Војислав Михаиловић, тадашњи члан Српског покрета обнове, унук Драже Михаиловића, а након 5. октобра 2000. године на место градоначелника Београда дошао је Милан Ст. Протић. Пошто је поднео оставку, до избора новог градоначелника послове из његовог делокруга обављао је Драган Јочић. На његово место изабрана је Радмила Хрустановић, која је мандат окончала после септембарских избора 2004. године.

Први градоначелник престонице који је после Другог светског рата 2004. године директно изабран на вишестраначким изборима био је покојни Ненад Богдановић. После његове смрти 2007. године функцију вршиоца дужности градоначелника Београда обавља Зоран Алимпић.

На челу Београда су у два маха биле градоначелнице: најпре Слободанка Груден, која је на челу града била само годину дана, од 1993. до 1994. године, а затим и актуелни заменик градоначелника Радмила Хрустановић.