У „утроби” депоније и даље врело

Ситуација на депонији „Винча” се полако смирује. Дима има још, али не у таквом обиму као пре неколико дана. Проблем и даље представља неприступачна косина где у унутрашњости има ватре. Tермовизијскoм опремом, којом се иначе мери температура, јуче су урађена и специјална снимања тела сметлишта.

Како је рекао Владимир Миловановић, директор „Бео чисте енергије”, забележено је да у самој депонији, испод слојева земље која је ради гашења насута ових дана, температура достиже 170 степени Целзијуса.

– Пошто је овом делу изузетно тешко прићи механизацијом, покушавамо да са стручњацима нађемо решење да се и овај део коначно угаси. На терену су и даље ватрогасци, али и наши људи. Због појаве дима сви они су заштићени маскама и раде у одређеним интервалима – рекао је Миловановић.

Пожар на депонији избио је 7. августа у вечерњим часовима. Због јаког ветра и густог дима гашење је почело у недељу у зору, а ватрогасци су успели брзо да ватру обуздају и локализују пожар. Међутим, из депоније је наставио да се вије дим зато што су се запалили метански чепови. Због тога је већи део града ноћима и данима био обавијен димом.

Како се незванично могло чути, пожар није кренуо из тела депоније, већ са површине. Након прегледа видео-камера утврђено је да су се непосредно пре пожара на овом делу налазиле две особе због чега је покренута полицијска истрага.

Стара депонија у Винчи пуштена је у рад 1977. године и на њој је одлаган највећи део градског отпада. Ова депонија није урађена по санитарним принципима, због чега се и нашла на црној листи најгорих у Европи и за њу се тражило решење годинама. Тек 2017. потписан је уговор о јавно-приватном партнерству са јапанско-француским конзорцијумом који је преузео изградњу новог комплекса на овом простору. Нова санитарна депонија почела је да ради 2. августа и надлежност над њом има „Бео чиста енергија”. Стара депонија је и даље врућ кромпир јер санација и затварање тек предстоје. Према садашњим проценама, овај проблем коначно би могао да буде решен за три године.

Радови на санацији постојеће депоније планирани су и пре овог пожара, а требало је да почну у првим месецима након пуштања у рад нове санитарне депоније. У плану је било да се гасе подземни пожари у телу депоније и ради на избацивању накупљених процедних вода. То је важно како би се осигурало велико клизиште које угрожава стабилност тела депоније. Након санације клизишта и осталих планираних техничких мера, постојећа депонија би на читавој површини од 42 хектара добила прекривач од минералних и геосинтетичких материјала који ће спречавати продор воде у депонију и истицање депонијског гаса у атмосферу.

– Затварање депоније ће се одвијати сукцесивно док цела површина постојеће депоније не постане зелена површина на којој неће бити пожара, емисије оксида сумпора, угљен-моноксида и угљен-диоксида, а емисија гаса метана са депоније ће се обуздати и свести на минимум помоћу новог система за прикупљање депонијског гаса и његово енергетско искоришћење – рекли су у „Бео чистој енергији”.