Дипломатски успех капућехаје Јована Ристића

У фељтону Владимира Првуловића „Дипломатија као судбина: наши успони и падови” аутор је, између осталог, писао и о веснику рађања модерне Србије Јовану Ристићу. О деловању овог изврсног дипломате изнео је многе детаље. Додао бих још о лепим успесима нашег дипломате Ристића:

На Чукур-чесми у недељу 3/15. јуна 1862. г. око 4 сата у подне се нашло неколико турских низама и Срба да тестијама напуне воду. Дошло је до свађе ко ће први да напуни тестију... Један Турчин је ударио дечака у главу и ранио. Дечак се звао Сава Петковић. Српска полиција је интервенисала и хтела је да ухапси Турчина. Турчин се истргао и побегао у турску полицију. Турци су припуцали на Србе и убили Симу Нешића и жандарма Ђорђа Нишлију. Цела варош се дигла, ноћ је била под тензијом. Сутра дан је убијен Ивко Протић и неколико жандарма. Убијено је много Турака. Сутра дан је настало примирје. Спровод је био 5. јуна, опело је држао митрополит београдски Михаило са свештенством. Кад је погребна поворка била код садашње Коларчеве задужбине, турски топови су почели да бомбардују поворку. То је трајало од 9 сати ујутру до 4 сата по подне. Дошло је до примирја под притиском страних сила. У јулу, у Канлиђи код Цариграда, започети су преговори за независност Србије. У преговорима су учествовали Француска, Енглеска, Русија, Аустрија...

Дипломатска борба за независност је дуга трајала. Наш капућија (посланик) у Цариграду у периоду од 1861. до 1867. године био је Јован Ристић.

Кнез Михаило средином марта 1867. одлази бродом до Рушчука. Од Рушчука возом до Варне, где се укрцава у пароброд „Султанија”. Одмах је примљен код султана Абдулаха Азиса Првог. Кнез Михаило је оставио изванредан утисак на султана и дата му је на располагању палата „Машлак”. Све време Срби су имали контакти са свим дипломатским представницима у Цариграду. Султан је поново примио кнеза Михаила и тада му је уручио орден „Османлија”, опточен дијамантима, и пет арапских атова. У вили „Канлиђи” 29. марта били су главни преговори о предаји градова Србима. Последњег дана боравка у Цариграду, на растанку султан предаје кнезу у руке ферман о напуштању српских градова. Што се мало зна, поред градова Срби су добили и артиљерски материјал и топове. По сваком топу је остављено 250 метака. Тај дар Србима је дат због обећане лојалности султану и прихватања да се на бедемима градова поред српске увек вијори и турска застава.

Истим путем кнез се вратио у Београд. Народ је с одушевљењем дочекао свога кнеза. Стигао је телеграм од кнеза Николе: „Стигао је најсветлији дан у историји препорођеног народа.” Порта је дала налог да Београд буде дат 6. априла, 10. Шабац, 12. Смедерево, а 14. Фетислам. Али-Риза паша је 24. априла с највећом пажњом и по војничком протоколу испраћен из Београда. Са њим је отишао последњи турски заповедник из Србије.

Дипломатија је тада победила у Србији. Један од њених твораца био је Јован Ристић, који ће касније своје дипломатско умеће показати на Берлинском конгресу.

Слободан Т. Петровић,
Кладово