Незадовољни платом и послом

Јуче је био Међународни дан младих и прилика да се сви подсете да се млади људи у Србији суочавају с многим изазовима. Готово 60 одсто младића и девојака од 15 до 30 година у Србији нема никаква примања и живи код родитеља, а чак 87 одсто њих није у браку. Када се то зна, не треба да чуди податак да сваки други млад човек будућност види у земљама Западне Европе, показало је најновије годишње истраживање Кровне организације младих Србије под називом „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији”. Студија која је урађена на репрезентативном узорку од 1.389 младих, старости од 15 до 30 година, и презентована поводом 12. августа, Међународног дан младих, такође је показала да су највећи проблеми ове генерације незапосленост, систем вредности, корупција и безнађе.

– Иако се велики број младих између 15 и 30 година још школује, ови подаци јесу забрињавајући јер незапосленост и ниске зараде утичу на њихово касније осамостаљивање од родитеља, а податак да 65 одсто њих живи у породичном стану такође показује колико је тешко живети самостално. Обесхрабрује податак да је мање од трећине младих запослено у струци, односно ради у професији за коју је стекло адекватно образовање. Чак 55 одсто њих каже да су запослени на позицији за коју се нису школовали, а свака четврта млада особа оцењује да на тржишту рада не постоји потреба за њиховим занимањем. На срећу, млади нису избирљиви и искључиви што се тиче посла – чак 90 одсто њих спремно је да ради друге послове, док не нађе адекватно занимање у струци – истакла је Миљана Пејић, генерална секретарка Кровне организације младих Србије на јучерашњој конференцији за медије.

Подаци из овог истраживања сведоче да млади нису превише заинтересовани за политику – свега 40 одсто њих изашло је на изборе претходне године, а најчешће објашњење зашто не гласају јесте да тренутно немају за кога да гласају. Чак 80 одсто каже да не верује ниједном политичару, па не чуди податак да 86 одсто младих нису активисти ниједне политичке партије. Највећи број њих нема поверења ни у једну државну институцију, а најмање су неповерљиви према војсци, цркви и канцеларијама за младе. Мање од петине младих редовно прати локалну политику, а о политичким дешавањима углавном се информишу на друштвеним мрежама и преко веб-портала. Највише их занимају теме које су у вези с корупцијом и криминалом, као и заштитом животне средине.

Испитујући ставове и вредности младих, аутори овог истраживања закључили су да они највише вреднују личну слободу, заштиту животне средине и одсуство корупције, а најмање религију, традицију и традиционалне вредности, односно нацију и припадност нацији. Свега 44 одсто младих данас сматра да је демократија најбољи облик политичког владања, али смањује се и број оних који сматрају да је Србији потребан јак вођа – мање од половине сматра да држави треба „чврста рука”. Око 40 одсто младих подржава улазак Србије у Европску унију, трећина њих се противи тој заједници, док је исти проценат младих неодлучан по питању европске будућности земље. Тек свака четврта млада особа сматра да би се живело боље ако бисмо постали део европске породице народа, док готово исти проценат оцењује да би се квалитет живота погоршао.

Већина младих сматра да Србија није постала чланица ЕУ јер није хтела да призна Косово и није спровела неопходне реформе, а највише њих оцењује да би Србија требало да настави рад на повлачењу признања Косова и ради на помирењу Срба и Албанаца. Половина младих оштро се противи уласку земље у НАТО и сматра да земља треба да балансира у спољној политици између Истока и Запада. Када је реч о враћању војног рока, 46 одсто младих подржава ову иницијативу, док се 43 процента њих противи, а ставови младих о Закону о истополним заједницама веома су подељени. Наиме, ово истраживање сведочи да 38 одсто младих подржава хомосексуалне заједнице, трећина им се противи, а петина сматра да статус ЛГБТ особа треба да се реши на други начин.