На педалама донео нове инкубаторе

Панчево – Обишао је девет земаља и 65 градова. На свим подлогама и надморским висинама, путовао је Србијом, Црном Гором, Словенијом, Републиком Српском, Италијом, Француском, Шпанијом, Португалијом до Белгије, 65 дана на педалама и са само пет дана одмора. Киша, сунце, ветар на 8.325 километара прве од три етапе пута и пројекта „Срце Европе”, започетог 2019. године. Панчевац Душан Милојков пре две године осмислио је своју акцију „Бициклом за бебе”, партнера пронашао у Ротари клубу у Панчеву, превалио пут, прикупио 67.280 долара, а у овдашње породилиште стигли су мобилни и стационарни инкубатор, сто за реанимацију и три лампе за фототерапију, све за новорођенчад.

– Општа болница у Панчеву има старе инкубаторе и оне новијег типа, али подложне сервисирању. Било је јасно да морају да се набаве нови. Окрећем педале увек у хуманој мисији, а овога пута да откуцаје срца поклоним клинцима рођеним у јужном Банату. То нисам могао да урадим сам. Подржао ме је Ротари клуб у Панчеву, а иза акције стала је и Фондација „Ротари” дистрикта Србија и Црна Гора – каже за „Политику” Милојков, који кад питате колико километара има у гумама, подсећа да екватор има 40.000 километара, да га је обишао тридесетак пута, те упућује на сабирање и 17 књига путописа, које се такође продају за помоћ болесној деци. Успео је тако да омогући пресађивање оба бубрега једној девојчици, а сакупљао је новац и за завршетак Храма Светог Саве. Његово животно путовање на два точка почело је пре две деценије из Хиландара.

– Сада градим мост сарадње Ротари клубова Европе и карика сам у дугачком хуманом ланцу. Долазио сам до њих, они су ми обезбеђивали логистику, а што је најважније, уплаћивали донације за куповину апарата. Чак је и америчка организација УСАИД издвојила значајна средства, иако нисам возио по Америци, а најављују учешће и у следећој етапи – напомиње Милојков, док је акција заустављена откако је почела пандемија. Кад услови дозволе, наставак ће биће рута од Брисела до Москве, од 4.800 километара, а последња од Москве до Истанбула.

Као Банаћанину, иако воли свој крај, природно је да му је равнице преко главе, прича Милојков, и да сања планине још од петог основне, када је одлучио да ће до Словеније бициклом, а то се десило тек пре две године. Питање за њега је и како један електротехничар уклапа пословне обавезе и бициклизам. Одговор је једноставан – дневно је прелазио много километара, те тако и успева. Као илустрацију помиње пут од Ковина до Стокхолма, 2.669 километара за 19 дана, без паузе. То су, додаје, екстремни изазови за које морате бити здрави духом и у доброј кондицији. Зато и кад није на путу, педале окреће свакодневно, и зими и лети, и на радном месту пређе бар петнаестак километара.

– Одржавам пумпе за отпадне воде у ковинском јавном предузећу. Имамо их на 16 пунктова, а да бих их обишао, не идем аутом, већ бициклом и кад би ми дали други превоз, захвалио бих се и одбио. Заправо, ја стално промовишем бициклизам и екологију јер ће нас, пре или касније, будући нараштаји питати шта смо им то оставили. Насеља никад пунија аутомобила, све је мање зеленила, правимо од градова усијани тигањ, а за причу је култура на путевима... Нажалост, у Србији, према званичним подацима, погине 50 бициклиста, а о томе се у медијима слабо говори. Овде ми трубе да се склоним, а ја бежим да не страдам – истиче Душан Милојков, намеран да пројекат заокружи упркос пандемији и ризицима на путу. На точковима има времена за размишљање, све бележи и камером, па ће бити и нове књиге, а уз њу и диск с документарцем. Сав новац од продаје искористиће за набавку нових апарата.