Ко је српска Грета Тунберг

Еколошки покрети у последње време све више добијају политичку димензију, посебно када дође до инцидената какав је био недавни пожар на градској депонији у Винчи или у Новом Саду. Тада њихова видљивост и политички активизам долазе до изражаја, па се поставља питање да ли би им популарност у бирачком телу била израженија ако се зелене теме наметну и почетком следеће године, када ће бити расписани београдски и парламентарни избори. Посебно ако се има у виду да је једно недавно истраживање показало да би „еколошка странка” могла да рачуна на чак три одсто подршке бирача, што је довољно за улазак у парламент. Тако би осим запошљавања и националних тема у изборној кампањи примат могла да добије и заштита животне средине, што би партијама и покретима који се ослањају на зелени активизам омогућило да освоје више гласова.

Председник Србије Александар Вучић оценио је прошле недеље да екологија постаје важна тема када живите у организованој земљи. Коментаришући пожар на депонији у Винчи, констатовао је како то није први пут да се догађа и како то није била тема за медије и политичке партије. „Да вас питам – 2012. године имали смо много гори пожар, па ко се о томе питао, јер тада смо имали глад, 400.000 отказа и 1.000 уништених фабрика? А сада је то главна тема иако за мене има много важнијих. То показује да људи у Србији живе боље. Такве ствари ће се дешавати, јер се то дешава у целој Европи”, рекао је Вучић за ТВ Пинк.

Небојша Крстић, маркетиншки стручњак, каже да је млада шведска климатска активисткиња Грета Тунберг била маркетиншки одговор на Доналда Трампа и показало се – успешан. Наравно, уз Грету је ишла и медијска машинерија која је одлучила да је Трамп изгубио изборе пре него што су гласови пребројани. „Пренесено на Србију, медијска машинерија за Вучићеву смену постоји. Потребно је још наћи српску Грету и наметнути тему ’бриге’ о екологији. Сви одбегли из ДС-а преко ноћи су постали ’еколози’. Они који су довели ’Рио Тинто’ у Србију сада су на челу протеста против ’Рио Тинта’. Они за чије је власти Бор избацивао сумпор у ваздух сада су заговорници затварања термоелектрана. Прича о жаби која жели да се поткује у Србији увек добија трагикомичне димензије. Једино остаје да видимо колико ће све бити успешно”, каже Крстић за „Политику”.

Опозиција не успева да мотивише грађане да протестују због бројних политичких и друштвених проблема. То што њима не полази за руком успевају аутентични еколошки покрети који су 10. априла у центру Београда организовали „еколошки устанак” са окупљених готово десет хиљада људи, што је много више него што је било која опозиција успела у последњих десет година. Један од разлога за масовни протест је тај што је у неколико региона у земљи долазило до спонтаних протеста због нарушавања животне средине, па се демонстрирало због загађења ваздуха и воде, против изградње и рада фабрика које угрожавају природу и природне ресурсе, против малих хидроцентрала, али и против изградње рудника литијума „Рио Тинто” код Лознице.

Најмаркантнија политичка појава са израженом зеленом агендом је лидер партије „Заједно за Србију” Небојша Зеленовић, који је промовисао политички покрет „Акција”, окупљен око „Зеленог договора за Србију”. Бивши градоначелник Шапца каже да „Заједно за Србију” и „Акција” раде на стварању политичког блока чији циљ је да спроведе мирну зелену револуцију у Србији. За „Политику” каже да траже подршку грађана да постану део нове технолошке револуције, која је започета у Америци и у ЕУ. „Нова економска политика, заснована на идеји циркуларне економије, довешће до одрживог привредног раста, израженог двоцифреним бројевима на годишњем нивоу, а да притом сачувамо чист ваздух, земљиште и воду. Предуслов је да са Американцима и Европљанима, као држава, направимо стратешки политички договор”, каже Зеленовић.

На питање да ли еколошке теме могу да у други план ставе животне теме Зеленовић каже да је живот целина и да се не може вештачки раздвајати. „Какве везе са Републиком Српском и КиМ има то што је власт неспособна да одржава депонију у Винчи? Шабац је за себе и Сремску Митровицу пре шест година, уз огромну помоћ ЕУ, обезбедио депонију по свим стандардима цивилизованог света. Какве везе имају национална питања с неспособношћу власти да пречишћава отпадне воде? Гради се ’Београд на води’, а сва канализација право у Саву”, истиче Небојша Зеленовић.

На предстојећим парламентарним и београдским изборима „Акција”, коју чини тридесетак покрета и организација, учествоваће самостално, а свакодневно усклађују политику с покретом „Не давимо Београд” (НДБ) и Александром Јовановићем Ћутом. „Што пре Србија направи зелени преокрет, то боље за сваког човека. Наше руке су широм отворене за свакога ко се слаже са основним идејама политике коју водимо”, додаје Зеленовић.

Могући коалициони партнер на предстојећим изборима је покрет „Не давимо Београд”, који је недавно одржао скупштину и представио подршку 150 значајних јавних личности и независних интелектуалаца. Ова организација се ужурбано припрема за београдске изборе и Радомир Лазовић из НДБ-а се нада ће остварити добар резултат. За наш лист каже да је извесно да је цео наш регион, али и Европа, у једној ситуацији, да су зелено-леве идеје препознате од великог броја људи и да постоји шанса да ови покрети играју значајну улогу у друштву.

„Покрет НДБ-а је на линији ових идеја од свог настанка и имамо значајну подршку у Београду јер према последњим истраживањима имамо око седам одсто, и то без неопредељених бирача, што значи да подршка може да иде и знатно више од те цифре. Веома смо задовољни и тиме што на републичком нивоу НДБ самостално има око три одсто. Упркос томе, отворени смо за сарадњу са другим покретима и уколико до ње дође, сигуран сам да ће зелена идеја имати значајну улогу политичком животу”, каже Лазовић. Наводи да су до сада разговарали, најближи су сарадњи са Зеленовићевим „Зеленим одговором за Србију”, али и с мањим локалним покретима и политичком платформом „Солидарност”.

Да би зелени покрети могли да остваре значајне резултате, потребно је да у кампањи наметну заштиту животне средине као једну од доминантних тема јер само на тај начин могу да очекују добар резултат на изборима. Лазовић каже да у кампањи неће заобилазити националне теме, али да је сигурно свима веома важно какву воду пију и какав ваздух удишу. „Не мислим да иједна тема сме да се избрише или да буде потиснута, грађанима треба оставити да одлуче шта им је најважније. Зелене теме су сигурно важне као и оне како живимо, да ли смо безбедни, да ли смо адекватно плаћени, да ли имамо добар превоз и да ли има ко да нас лечи”, наводи Лазовић.

Тренутно је у Србији активно више десетина најразличитијих еколошких покрета, организација и иницијатива које се у последње време удружују или разговарају о могућој сарадњи у циљу изласка на предстојеће изборе. У настанку је још један озбиљан политички покрет који најављује самостално учешће на предстојећим изборима, а који се окупља око популарног еколошког активисте Александра Јовановића Ћуте, активисте покрета „Одбранимо реке Старе планине”. За „Политику” каже да ће уколико се одлуче да изађу на изборе, проћи изборни цензус на републичком нивоу и као доказ наводи да његов покрет има велику подршку не само грађана већ и јавних личности и да је то веома важан и битан људски капитал на изборима.

„Сумњам да ћемо ићи с неким у коалицији јер пракса је показала да удружити се у Србији с било ким опасно је за онога ко има добре намере. Ми који смо се у протекле четири године организовали морамо да се саберемо, и то обухвата и широку академску заједницу. То су декани факултета, академици, научни радници, познате јавне личности, попут Зорана Костића Цанета, Душка Ковачевића, Љубомира Симовића, Цеце Бојковић”, каже Јовановић Ћута.

Када се овај покрет појавио у Београду и на једном протесту окупио више хиљада људи, неке бојкоташке партије су се осећале угрожено и почели су приземни напади на њих. У медијима су излазиле информације да је Ћута један од оснивача СНС-а, да је убачен Вучићев човек који има за циљ да растури и додатно подели опозицију... „Са опозиционим странкама је проблем у старту јер нас доживљавају као конкуренцију. Проблем је што смо од првог протеста забранили на нашим скуповима да се долази са страначким обележјима. Они којима је странка битнија од живота немају шта да траже у нашим протестима. Када треба да станеш пред багер или да бушиш цев преко које су мислили да пребацују воду због градње мини-хидроелектрана, онда више није битно ко си и одакле си, колико имаш година, које си верске или сексуалне опредељености, а још мање из које си странке”, истиче Александар Јовановић Ћута.

Станковић: Еколошке заставе нису компромитоване

Који су домети зелених покрета у Србији и да ли они могу да анимирају грађане који не подржавају власт, али којима је подједнако далека и опозиција? Да ли ће зелени бити освежење на политичкој сцени Србије или ће само допринети додатној атомизацији опозиционе политичке сцене и расипању опозиционих гласова? Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да зелени покрети могу да пређу изборни цензус од три одсто на предстојећим изборима. За „Политику” каже да резултат који ће остварити зависи од тога за какву ће се изборну стратегију определити. „Уколико зелени покрети буду водили иоле пристојну и одмерену кампању, могу да постану део републичког и београдског парламента, посебно што је то шири светски тренд и што ће сигурно њихова појава наићи на разумевање савезника у већим, развијеним демократским државама. Еколошке заставе засад нису компромитоване и у томе су у предности у односу на друге партије”, наводи Дејан Вук Станковић. Антрфиле

Лазовић: Значајна подршка Фон Крамонове

Протекле недеље у Београду као гост НДБ-а била је Виола Фон Крамон, зелена посланица у Европском парламенту и једна од водећих европских лобиста за независно Косово. Радомир Лазовић каже да је веома битна и значајна та подршка и додаје да је Фон Крамонова само једна од посланика који им дају политичку подршку. Наводи и подршку која стиже и од Томаса Вајта, копредседника европских зелених, који ће бити њихов гост у Београду. „На Старом континенту јачају зелене странке и поносимо се што је НДБ повезан с немачким, аустријским и холандским зеленим партијама. Има простора за размену искустава и заједнички рад и нама је та подршка веома значајна”, додаје Лазовић.