Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: РИЗИЦИ У СЕЗОНИ КУПАЊА

Око олимпијског базена – четири спасиоца

Број особа задужених да брину о безбедности пливача регулисан је правилницима и главни критеријум је величина водене површине, а не дубина или број купача, али се прописи често не поштују
Не заборавите: вода није природно окружење човека (Фото: Удружење спасилаца на води Србије)

Трагедије на базенима и речним обалама, утапања старијих, а посебно младих људи, из године у годину пуне током летњих месеци странице црне хронике.

Ни ова сезона нажалост није изузетак. Трагични случајеви дешавају се чешће на необезбеђеним, дивљим плажама, обалама језера, река, канала и бара. Овогодишњи црни, летњи биланс већ до августа био је више од 25 настрадалих у води.

Да несрећа не бира адресу показују и трагедије које су се догодиле на уређеним базенима и на купалиштима, где над безбедношћу пливача и посетилаца бдију спасиоци.

Лане 55 утапања

Крајем јула је поводом Светског дана превенције од утапања објављен податак Републичког завода за статистику: само током прошле године, првог лета у пандемији, у Србији је на купалиштима изгубљено 55 живота, док је у претходном четворогодишњем периоду, од 2016. до 2020. године, скоро приближан број породица – 52 завијено у црно, јер су остали без најдражих управо услед утапања. Ове године Светски дан превенције од утапања обележен је под слоганом „Свако може да се утопи, али не би требало”.

Трагична статистика коју објављује Светска здравствена организација указује да је вода годишње узрок за више од 230.000 смрти широм света. И да не страдају само непливачи. Зато Владимир Грујић, председник Удружења спасилаца на води Србије, истиче да су у превенцији три ствари кључне: опрез, одговорно понашање и купање искључиво на обезбеђеним локацијама.

(Фото Д. Јевремовић)

У дану када смо разговарали, чак 320 чланова овог удружења мотрило је на купаче широм Србије. Али, број спасилаца је далеко већи од поменутог, јер поједина купалишта имају властите спасилачке службе, као на пример управа „београдског мора” – Аде Циганлије.

У многим местима широм Србије, последњих година отворена су купалишта, базени на отвореном и аква-паркови, али, како каже наш саговорник, то нису места на којима ће се савладати вештина пливања.

– И даље немамо довољно затворених базена, а на њима се учи и тренира пливање, кроз тренажне процесе и под надзором стручних лица. Најмање имамо пливача који су тако научили да пливају – подсећа Грујић.

Током сезоне одмора у воду се улази ради забаве. Такође, све је учесталија пракса да и пливачи мање поштују прописане мере понашања на купалиштима где постоје спасилачке службе.

– Недостаје нам култура понашања у води – указује Грујић и додаје да многи често забораве да вода није природно окружење човека. Чак и најбољи пливачи могу да се нађу у рискантној ситуацији, упозорава овај искусни спасилац.

Број спасилаца за надгледање локалитета за који су ангажовани у нашој земљи регулисан је правилницима. Главни критеријум је величина водене површине, а не дубина или број купача. Тако је за олимпијски базен димензија 50 пута 20 метара прописано да буде ангажовано у сваком тренутку четворо спасилаца. Ако базен ради у две смене, број спасилаца мора најмање бити удвостручен. Нажалост, у пракси често се изврдавају прописи.

Само да се расхладим

Још већи проблем су необезбеђене, дивље плаже. Грујић објашњава да када би ризична места за пливање упоредили са саобраћајним „црним тачкама”, оних на којима може неко да настрада у води – далеко је више.

– Где год има воде у близини неког насељеног места рачунајте да постоји најмање једно место где се становништво купа и то су те „црне тачке”. Људи помисле: „само ћу да уђем, да се расхладим”, не размишљајући да им је на таквим местима живот најугроженији – упозорава наш саговорник.

Чак и најбољи пливачи могу да се нађу у рискантној ситуацији (Фото А. Васиљевић)

У Србији, која је континентална земља, највеће купалиште је београдска Ада Циганлија. У појединим данима на обали Савског језера бег од топлоте потражи више десетина хиљада купача. Приликом обиласка овог градског јавног купалишта градоначелник Зоран Радојичић апеловао је на све посетиоце да се одговорно понашају. Како су пренели медији, током радног времена купалиште са 32 спасилачке осматрачнице надгледа од 40 до 60 спасилаца.

Лекари са своје стране упозоравају да се, без обзира на психофизичко стање, у воду улази с опрезом. Нарочито ако је особа пре тога дуго боравила на сунцу. Посебно би требало да буду опрезни хронични болесници, старије особе и наравно родитељи мале деце. Малишане родитељи не смеју да испуштају из видокруга чак ни када су у плићаку. Када стасају у тинејџере и могу сами с друштвом да одлазе на купање, ако већ нису могли да им приуште обуку за пливање, родитељи би требало да их редовно подсећају на одговорно понашање на плажама.

Све мање заинтересованих за посао спасиоца

Све је више места по Србији с отвореним базенима, али постоје општине које немају ниједног квалификованог, обученог спасиоца. Најчешће су то базени у приватном власништву, у оквиру хотелских комплекса или јавном власништву и њима тада управљају општинска предузећа, попут спортског центра или туристичке организације. У том случају спасиоци се ангажују из других места.

Проблем је и што је све мање заинтересованих, нарочито младих који желе да заврше обуку и раде овај одговоран и стресан посао. Ако су квалификовани, нарочито током летње сезоне, одлазе у иностранство, јер су тамо вишеструко плаћени, у односу на зараду коју добијају у Србији.

Не прецењујте своје пливачко умеће

  • Ако сумњате у сопствене пливачке могућности не удаљавајте се од обале, тј. обележеног простора за купање.
  • Не прецењујте своје физичке и пливачке способности.
  • Не улазите у воду ако сте пили алкохолна пића.
  • Након дужег боравка на сунцу и после оброка постепено улазите у воду.
  • Поштујте правила, звучне и визуелне сигнале које дају спасилачке службе.
  • Не остављајте децу без надзора.
  • Не заборавите: вода није природно окружење човека.
  • Купајте се само на обезбеђеним локалитетима природних водотокова.
Чак и најбољи пливачи могу да се нађу у рискантној ситуацији (Фото Д. Јевремовић)

У воду с ципелама и јакном

Бака десетогодишње девојчице, која живи у Ротердаму, изненадила се када је чула да унука за следећи час пливања, усред лета, мора да спакује и јакну и ципеле. Али, током обуке пливања, у оквиру редовних, а не некаквих ваннаставних активности, основци нижих разреда у холандским школама имају и час на коме у базену пливају потпуно обучени. То је тамо,  једноставно, део обуке, којом се заправо предвиђа како би се снашли да се у таласима нађу обучени у некој изненадној, непланираној ситуацији.

Да су се часови исплатили доказ је и да је мала Милица летос на распусту у Београду без било каквих проблема препливала Аду Циганлију заједно с татом.

Број непливача показује развијеност друштва

Мало је познато да је један од показатеља развијености једног друштва и број непливача. Пливање никада није било само спорт или разонода и рекреација, оно игра важну, егзистенцијалну улогу у животу, понегде је услов да се бавимо неком професијом.

Светска здравствена организација процењује да се око 230.000 људи удави сваке године. Тај податак утапања сврстава на треће место међу несрећама са смртним исходом. Од тога, велика већина (91 посто) јавља се у неразвијеним и средње развијеним земљама, у којима је значајан проценат непливача (према неким проценама чак 50 посто свих људи не зна да плива, а тај проценат је за трећину већи код жена).

Како би се повећала безбедност грађана, у многим образовним системима пливање је део обавезног основног образовања, док је у нашим осмолеткама то препуштено великом, и то заиста великом, ентузијазму учитеља и наставника, који самоиницијативно организују одлазак својих ђака на пливање. Пре само три деценије у Србији је на првој години факултета била обавезна физичка активност, два часа недељно, при чему су сви бруцоши непливачи беспоговорно морали да пролазе обуку пливања током два семестра. Болоњски систем студирања је то укинуо.

У многим земљама у региону, када се граде нове основне школе, планира се и базен, а када школска зграда нема свој базен, часови пливања су обавезни у најближем спортско- рекреативном центру. Таква пракса негује се још у вртићима, а наставља се поласком у основну школу. Тако на пример, у Словенији, где основна школа траје девет година, готово 90 посто ученика напушта основну школу с признањем бронзаног делфина, дакле пливача.

Када се на страну остави егзистенцијални разлог зашто је важно научити свако дете (али и одраслу особу) да плива, о значају ове физичке активности за здравље лекари би могли да причају сатима. Заправо је то идеална рекреација за све, посебно за децу, старије људе, за гојазне и већину хроничних болесника, као и особе с посебним потребама. Отпор воде не дозвољава нагле и брзе покрете, замаси рукама, главом, ногама су контролисани. То спречава повреде и омогућава пливачима да уживају у овој активности до позних година.

О. П.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.