Кочничари примене закона у енергетици

У чланку „(Не)споразумни развод са угљем”, објављеном 25. јула у „Политици”, говори се о и примени годинама најављиваних и сада усвојених закона о климатским променама и ограничењу емисија гасова с ефектом стаклене баште, тј. елиминацији угља као енергента. Према речима проф. др Владимира Ђурђевића, главни „кочничари” примене закона су у сектору енергетике. Они сматрају да Србија није у стању да се са енергетике базиране на угљу тако брзо пребаци на алтернативне изворе, што је за дискусију. Изградња нових електрана које користе обновљиве изворе енергије, као што су гас, ветар, сунце, биомаса, још није почела, па немамо чиме да заменимо електране на угаљ и то кочи примну закона.

Садашњи извори енергије изграђени су од 1965. до 1985. године, када су ондашњи енергетичари и домаће фирме „Минел”, МИН, „Термоелектро”, „Рад” и остале изградили хидроелектране укупне снаге 3.000 мегавата и термоелектране укупне снаге 4.000 мегавата, које и сада држе производњу ЕПС-а уз увоз струје.

Садашњи енергетичари нису изградили ништа, чак су одустали и од започете ТЕ ТО „Колубара Б” 2 x 350 MWe и 2 x 380 MWt за грејање Београда, у коју је уложено 350 милиона долара. Помиње се изградња ТЕ „Костолац Б3” од 350 MWe и ТЕ „Колубара Б” од 350 MWe на угаљ, што није у складу са ставом Европе да се до 2050. године угасе све електране на угаљ.

Изграђени ветропаркови страних инвеститора, укупне снаге 900 мегавата, обавезују нас да купујемо њихову струју за 92 евра/MWh (струја из термоелектрана је 25 евра/MWh), а продајна цена је 70 евра/MWh, па ће ЕПС имати губитке.

Ветрогенератори не могу да замене термоелектране јер су непоуздани. Раде само 1.200 сати годишње, кад дуне ветар, а термоелектране раде 5 500 сати. Треба градити електране на гас и биомасу као поуздане домаће изворе енергије, уз допуну електранама на ветар и сунце.

Овај период треба искористити за рационалну реорганизацију ЕПС-а у циљу формирања радних група за радове у енергетици и заштити животне средине од радника из специјализованих фирми, као и оних који ће остати без посла кад се угаљ не буде користио.Требало би завршити започету ТЕ ТО „Колубара Б”, уместо ТЕ „Костолац Б3” и ТЕ „Колубара Б”. То би елиминисало увоз струје и смањило увоз гаса за грејање Београда. С истом потрошњом угља добијали бисмо двапут више енергије.

Неопходно је организовати производњу биомасе као енергента на депонијама пепела, рудничким јаловиштима, шумском и пољопривредном земљишту. А уз то освајати технологије и производњу опреме за енергију од биомасе коју чине једногодишње коровске чичоке, мискантус и остале биљке, као и вишегодишње шумско дрвеће.

Од радника ЕПС-а и других фирми требало би формирати радне групе за монтажу електрана на гас и биомасу.

Треба и ускладити равномерну изградњу електрана на свим изворима обновљиве енергије ради независности у снабдевању енергијом, тако да од 2030. године почне искључивање блокова на угаљ. ТЕ ТО „Колубара Б” би требало да буде искључена последња.

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж.