Kočničari primene zakona u energetici

U članku „(Ne)sporazumni razvod sa ugljem”, objavljenom 25. jula u „Politici”, govori se o i primeni godinama najavljivanih i sada usvojenih zakona o klimatskim promenama i ograničenju emisija gasova s efektom staklene bašte, tj. eliminaciji uglja kao energenta. Prema rečima prof. dr Vladimira Đurđevića, glavni „kočničari” primene zakona su u sektoru energetike. Oni smatraju da Srbija nije u stanju da se sa energetike bazirane na uglju tako brzo prebaci na alternativne izvore, što je za diskusiju. Izgradnja novih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije, kao što su gas, vetar, sunce, biomasa, još nije počela, pa nemamo čime da zamenimo elektrane na ugalj i to koči primnu zakona.

Sadašnji izvori energije izgrađeni su od 1965. do 1985. godine, kada su ondašnji energetičari i domaće firme „Minel”, MIN, „Termoelektro”, „Rad” i ostale izgradili hidroelektrane ukupne snage 3.000 megavata i termoelektrane ukupne snage 4.000 megavata, koje i sada drže proizvodnju EPS-a uz uvoz struje.

Sadašnji energetičari nisu izgradili ništa, čak su odustali i od započete TE TO „Kolubara B” 2 x 350 MWe i 2 x 380 MWt za grejanje Beograda, u koju je uloženo 350 miliona dolara. Pominje se izgradnja TE „Kostolac B3” od 350 MWe i TE „Kolubara B” od 350 MWe na ugalj, što nije u skladu sa stavom Evrope da se do 2050. godine ugase sve elektrane na ugalj.

Izgrađeni vetroparkovi stranih investitora, ukupne snage 900 megavata, obavezuju nas da kupujemo njihovu struju za 92 evra/MWh (struja iz termoelektrana je 25 evra/MWh), a prodajna cena je 70 evra/MWh, pa će EPS imati gubitke.

Vetrogeneratori ne mogu da zamene termoelektrane jer su nepouzdani. Rade samo 1.200 sati godišnje, kad dune vetar, a termoelektrane rade 5 500 sati. Treba graditi elektrane na gas i biomasu kao pouzdane domaće izvore energije, uz dopunu elektranama na vetar i sunce.

Ovaj period treba iskoristiti za racionalnu reorganizaciju EPS-a u cilju formiranja radnih grupa za radove u energetici i zaštiti životne sredine od radnika iz specijalizovanih firmi, kao i onih koji će ostati bez posla kad se ugalj ne bude koristio.Trebalo bi završiti započetu TE TO „Kolubara B”, umesto TE „Kostolac B3” i TE „Kolubara B”. To bi eliminisalo uvoz struje i smanjilo uvoz gasa za grejanje Beograda. S istom potrošnjom uglja dobijali bismo dvaput više energije.

Neophodno je organizovati proizvodnju biomase kao energenta na deponijama pepela, rudničkim jalovištima, šumskom i poljoprivrednom zemljištu. A uz to osvajati tehnologije i proizvodnju opreme za energiju od biomase koju čine jednogodišnje korovske čičoke, miskantus i ostale biljke, kao i višegodišnje šumsko drveće.

Od radnika EPS-a i drugih firmi trebalo bi formirati radne grupe za montažu elektrana na gas i biomasu.

Treba i uskladiti ravnomernu izgradnju elektrana na svim izvorima obnovljive energije radi nezavisnosti u snabdevanju energijom, tako da od 2030. godine počne isključivanje blokova na ugalj. TE TO „Kolubara B” bi trebalo da bude isključena poslednja.

Mioljub Stanković,
dipl. maš. inž.