Због несташице сировина угрожена производња у Немачкој

БЕРЛИН - Несташица сировина широм света неће се у скорије време проћи, а што дуже траје, то се више гомилају неизвршене наруџбине.

На сталне проблеме у набавци полупроводника, немачки аутомобилски концерн реагује скраћењем радног времена. Полупроодници су потребни за микрочипове без којих више није могуће произвести модеран аутомобил.

Несташица микрочипова влада у читавом свету. Зато производња у Аудију на јесен неће почети како је првобитно било планирано, пише Дојче веле.

Ауди није изузетак - 83 одсто предузећа из разних привредних грана жали се на несташицу или поскупљење сировина, делова и робе. То произлази из анкете Немачке индустријске и трговинске коморе (ДИХК) спроведене у 3.000 немачких фирми у земљи и иностранству.

Најтеже су погођени индустрија и трговина на мало. С проблемима се сусреће више од 90 одсто предузећа, почев од металске, преко аутомобилске до хемијске индустрије. У грађевинарству чак 94 одсто предузетника има проблем с несташицом материјала. Поред сировина попут челика, алуминијума, бакра и дрвета, влада и несташица електронских компоненти, полупроводника и текстила.

Као разлог за проблеме у испоруци, анкетирани на првом месту наводе раст потражње уз премале производне капацитете (70%), те потешкоће у транспорту (53%).

Код транспорта су посебан проблем недостатак контејнера (76%), као и сувише мали капацитети на теретним бродовима (74%), на путевима и пругама (27%) и у ваздушном саобраћају (24%).

Главни узрок проблема је пандемија короне. Она је широм света успорила производњу, па тако и транспорт. Луке су биле затворене, бродови усидрени, а због смањене потражње произведено је око 50 одсто мање контејнера. Када је транспорт сировина и робе напокон поново кренуо, није било могуће ухватити ранији темпо. Логистику су успорили недостатак особља, строже корона-мере у лукама и пре свега недостатак контејнера.

„Додатни смртни ударац било је затварање Суецког канала“, каже Јенс Хилдебрант, шеф немачке Трговинске коморе у Кини. Теретни брод „Евер Гивен“ са 18.300 контејнера крајем марта је шест дана блокирао канал. За то време, сви други бродови на тој рути морали су да чекају. За потпуну нормализацију саобраћаја било је потребно више од 100 дана.

У међувремену су у Кини поново делимично или потпуно затваране луке, међу њима и Шенжен-Јантиан, четврта контејнерска лука по величини на свету. „Стручњаци полазе од тога да ће уклањање последица само у том случају, рачунајући од јула, трајати најмање три месеца“, објашњава Јенс Хилдебрант.

Према испитивању које је спровео ДИХК, само петина фирми рачуна с тим да ће се ситуација до краја године побољшати, а 53 одсто испитаника очекује побољшање тек од 2022. Четвртина њих не може да оцени када би испоруке или цене могли да се нормализују.

„Ту тренутно уочавамо велику несигурност“, указује Фолкер Трајер из ДИХК-а.

У анкети је 42 одсто предузећа навело да не успевају да обраде све постојеће наруџбине, а 17 процената њих већ мора да одбија нове послове. Код 43 одсто фирми актуелна ситуација довела је до смањења прихода.

„Сада се кочи економски раст“, упозорава Трајер. Он предвиђа да се с достизањем немачке економске снаге каква је била пре корона-кризе, и „ако све прође добро“, не може рачунати пре средине идуће године.

Трајер се осврнуо и на ситуацију у Авганистану. Каже да је било појединачних упита немачких предузећа која желе да евакуишу своје авганистанске сараднике. „То није маса људи, али их има. Ми покушавамо да преко Кризног штаба немачког Министарства спољних послова извучемо и те људе“, додао је.

ДИХК рачуна с тим да ће сада трговина с Авганистаном бити обустављена. Али, немачко-авганистански економски односи ионако нису били на високом нивоу. Прошле године, из Немачке је у ту земљу извезено робе у вредности од 70 милиона евра, посебно возила и аутомобилских делова, машина и хране, наводи Дојче веле.