Минималну зараду у Србији прима 350.000 грађана

Минималну зараду у Србији, која за ову годину износи 32.126 динара, прима око 350.000 грађана. Као људи који подносе највећи терет кризе, они фактички чине седми део свих запослених у земљи, што је око 15 одсто, о чему сведоче и статистички подаци Евростата.

Од тог броја, нешто мање од 30.000 запослених у јавном сектору такође добија минималну плату, а има и оних који раде за износ нижи од минималца.

Синдикати зато сматрају и да је укупан број оних који примају минималну зараду потцењен, као и да минималац постаје правило, а не изузетак. У јавном сектору минималну плату имају углавном запослени у школству и здравству који раде на одржавању хигијене или у обезбеђењу, али и радници у неким бутицима, кафићима, продавницама, у нископродуктивним гранама као што је текстилна индустрија, мада све чешће и они у микропредузећима која не исплаћују већу зараду од минималне не зато што неће, него зато што немају.

У јавном сектору се кроз примања исплаћује разлика до минималне плате и управо се тако то и евидентира на обрачунским листама, док је у приватном сектору сдавци имају могућност да утврде да нема стандардног учинка запосленог, па у том смислу могу да исплате и зараду која је нижа од минималне – објашњава Зоран Ристић, саветник за економска питања у УГС „Независност”.

Он ипак подсећа да је минимална плата присутна у свим делатностима, па чак и у високопрофитабилним секторима као што је ИТ, где послодавци такође могу да уплаћују порезе и доприносе на минималац, а преостали део који би требало да дају држави деле са запосленима.

– Таквих ситуација има у свим секторима рада, али је само питање да ли је то договор између запосленог и послодавца или се то дешава на захтев послодавца. У сваком случају, неким запосленима то одговара, па и не желе да пријаве такво кршење закона – сматра он.

Према подацима Евростата, осим Србије, најниже минималне зараде у Европи засад имају Босна и Херцеговина, где је минималац 200 евра, Црна Гора – 220 евра и Северна Македонија – 234 евра.

Када је реч о чланицама Европске уније, највећа минимална плата је у Луксембургу и износи 2.202 евра, што је готово осам српских минималаца, док је најмањи минималац у Бугарској са 332 евра.

Минимална зарада би иначе требало да буде величина која је „инцидентна”, што значи да би послодавци морали да је исплаћују на рок не дужи од шест месеци када имају велике проблеме у пословању, а то најчешће није случај.