Турска одбија да буде европски „избеглички камп“

Турска је у фази ишчекивања после доласка на власт талибана, који, у првим потезима, настоје да прикажу умерено лице. У Анкари сада покушавају да одговоре на кључно питање: Да ли ће та исламистичка група ископати нове ровове или ће ипак своју идеологију прилагодити 21. веку како против себе не би поново листом окренула грађане Авганистана и међународну заједницу?

„Анкара је спремна на сваки вид сарадње како би се постигао мир у Авганистану, за добробит наших рођака у тој земљи и за заштиту интереса Турске. Две земље имају заједничке историјске и културне везе. То су блиски односи између две нације”, рекао је председник Реџеп Тајип Ердоган.

Талибани су већ прогласили нову државу– Исламски емират Авганистан. Али од првог дана покушавају да се прикажу у новом светлу: обећавају да неће прогонити политичке противнике као што су то радили кад су били на власти крајем прошлог и почетком овог века. Исламисти сада позивају све грађане да се врате на посао, чак и жене, што је раније било незамисливо. Оне су биле жртве средњовековних канона.

Кључно питање сада гласи: Да ли ће се талибани заиста понашати као „добри момци”, како најављују? Мишљења су подељена, поготово што је већ почела потера за сарадницима бивше владе, Американаца и НАТО-а, а у Кабулу је проглашен полицијски час, како јављају агенције. Турски грађани који су се вратили из Кабула тврде да у земљи влада хаос. Песимисти подсећају на стару пословицу која је позната и на тврдим азербејџанским просторима: Вук длаку мења, а ћуд никада. У сваком случају – треба сачекати и видети.

„У последње четири деценије Авганистан је стално био у оружаним сукобима. За талибане сада не би требало да буде ништа важније него да добију међународну помоћ и признање. Питање је, међутим, да ли ће они заиста заузети умеренији став у политици”, у дилеми је професор Ахмет Касим Хан, познати турски стручњак за међународне односе.

Грађани Авганистана још им не верују. Према недавном истраживању, 70 одсто анкетираних је рекло да не желе да живе у талибанском режиму, преноси истанбулски „Хуријет”. Према анализама Уједињених нација, земљи прети глад и многи грађани ће покушати да пронађу бољи живот негде ван граница, пре свега у Европи. На то су утицали и вишедеценијски оружани сукоби, учестале суше и пандемија вируса корона. Сада 40 одсто становника живи испод црте која означава сиромаштво, од 1,25 долара дневно.

Турска је међу првима поздравила помирљиве тонове талибана и покушава да се укључи у обнову Авганистана. То се могло и очекивати, пошто председник Реџеп Тајип Ердоган од првог дана настоји да се наметне као предводник и заштитник муслимана у том делу света.

Турске дипломате, иза за јавност навучених застора, већ су у контакту с талибанима. Како се сазнаје из поузданих извора, председник Ердоган би ускоро могао да позове њихове лидере на разговор о будућности Авганистана.

Анкара је, за разлику од других земаља НАТО-а, ако се постигне договор, спремна да у Авганистану и даље задржи 600 аскера. Они би контролисали међународни аеродром „Хамид Карзаи”, који ће у почетку за Авганистанце бити једини прозор у свет.

Турска је посебно заинтересована за мирну транзицију власти у Авганистану, како би се избегао нови талас избеглица, који се не може до краја искључити. На источним границама – према Ирану и Ираку – Анкара ужурбано подиже зидове како би могла да контролише кретање избеглица.

У опозицији тврде да је у последње време стигло више од милион бескућника из Авганистана, што се званично демантује. Председник Ердоган је у четвртак, после седнице владе која је трајала пет сати, позвао европске земље да преузму одговорност за мигранте који стижу из Авганистана. „Турска ни у којем случају неће дозволити да се претвори у европски ’избеглички камп’, како то неки желе”, поручио је он Бриселу.