Turska odbija da bude evropski „izbeglički kamp“

Turska je u fazi iščekivanja posle dolaska na vlast talibana, koji, u prvim potezima, nastoje da prikažu umereno lice. U Ankari sada pokušavaju da odgovore na ključno pitanje: Da li će ta islamistička grupa iskopati nove rovove ili će ipak svoju ideologiju prilagoditi 21. veku kako protiv sebe ne bi ponovo listom okrenula građane Avganistana i međunarodnu zajednicu?

„Ankara je spremna na svaki vid saradnje kako bi se postigao mir u Avganistanu, za dobrobit naših rođaka u toj zemlji i za zaštitu interesa Turske. Dve zemlje imaju zajedničke istorijske i kulturne veze. To su bliski odnosi između dve nacije”, rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Talibani su već proglasili novu državu– Islamski emirat Avganistan. Ali od prvog dana pokušavaju da se prikažu u novom svetlu: obećavaju da neće progoniti političke protivnike kao što su to radili kad su bili na vlasti krajem prošlog i početkom ovog veka. Islamisti sada pozivaju sve građane da se vrate na posao, čak i žene, što je ranije bilo nezamislivo. One su bile žrtve srednjovekovnih kanona.

Ključno pitanje sada glasi: Da li će se talibani zaista ponašati kao „dobri momci”, kako najavljuju? Mišljenja su podeljena, pogotovo što je već počela potera za saradnicima bivše vlade, Amerikanaca i NATO-a, a u Kabulu je proglašen policijski čas, kako javljaju agencije. Turski građani koji su se vratili iz Kabula tvrde da u zemlji vlada haos. Pesimisti podsećaju na staru poslovicu koja je poznata i na tvrdim azerbejdžanskim prostorima: Vuk dlaku menja, a ćud nikada. U svakom slučaju – treba sačekati i videti.

„U poslednje četiri decenije Avganistan je stalno bio u oružanim sukobima. Za talibane sada ne bi trebalo da bude ništa važnije nego da dobiju međunarodnu pomoć i priznanje. Pitanje je, međutim, da li će oni zaista zauzeti umereniji stav u politici”, u dilemi je profesor Ahmet Kasim Han, poznati turski stručnjak za međunarodne odnose.

Građani Avganistana još im ne veruju. Prema nedavnom istraživanju, 70 odsto anketiranih je reklo da ne žele da žive u talibanskom režimu, prenosi istanbulski „Hurijet”. Prema analizama Ujedinjenih nacija, zemlji preti glad i mnogi građani će pokušati da pronađu bolji život negde van granica, pre svega u Evropi. Na to su uticali i višedecenijski oružani sukobi, učestale suše i pandemija virusa korona. Sada 40 odsto stanovnika živi ispod crte koja označava siromaštvo, od 1,25 dolara dnevno.

Turska je među prvima pozdravila pomirljive tonove talibana i pokušava da se uključi u obnovu Avganistana. To se moglo i očekivati, pošto predsednik Redžep Tajip Erdogan od prvog dana nastoji da se nametne kao predvodnik i zaštitnik muslimana u tom delu sveta.

Turske diplomate, iza za javnost navučenih zastora, već su u kontaktu s talibanima. Kako se saznaje iz pouzdanih izvora, predsednik Erdogan bi uskoro mogao da pozove njihove lidere na razgovor o budućnosti Avganistana.

Ankara je, za razliku od drugih zemalja NATO-a, ako se postigne dogovor, spremna da u Avganistanu i dalje zadrži 600 askera. Oni bi kontrolisali međunarodni aerodrom „Hamid Karzai”, koji će u početku za Avganistance biti jedini prozor u svet.

Turska je posebno zainteresovana za mirnu tranziciju vlasti u Avganistanu, kako bi se izbegao novi talas izbeglica, koji se ne može do kraja isključiti. Na istočnim granicama – prema Iranu i Iraku – Ankara užurbano podiže zidove kako bi mogla da kontroliše kretanje izbeglica.

U opoziciji tvrde da je u poslednje vreme stiglo više od milion beskućnika iz Avganistana, što se zvanično demantuje. Predsednik Erdogan je u četvrtak, posle sednice vlade koja je trajala pet sati, pozvao evropske zemlje da preuzmu odgovornost za migrante koji stižu iz Avganistana. „Turska ni u kojem slučaju neće dozvoliti da se pretvori u evropski ’izbeglički kamp’, kako to neki žele”, poručio je on Briselu.