Европски страхови од нове избегличке кризе

Док поједини европски лидери изражавају бојазан од масовног прилива авганистанских избеглица као и забринутост да ће нови мигранти запалити жар крајње десничарских и популистичких покрета, Европска унија (ЕУ) још нема јединствен избеглички план упркос обећаним реформама након избегличке кризе из 2015. године, преноси данас Радио слободна Европа (РСЕ) оцену светских медија.

Од када су талибани заузели Кабул, баук кружи Европом – да ли ће се поновити избегличка криза која је захватила регион 2015. и затровала њену политику, пише Фајненшел тајмс.

Лист указује да европски лидери свих боја страхују да би се континент могао суочити с огромним приливом тражилаца азила из Авганистана, појачавајући десничарске популисте уочи избора у Немачкој и Француској.

Већина чланица ЕУ сложила се да прихвати мали број Авганистанаца, посебно оних који су радили за њихове војске, амбасаде или међународне хуманитарне организације, али све нерадо разматрају већи прилив, а посебно Немачка, чија је одлука да прими више од милион тражилаца азила 2015-16. до темеља уздрмала политички систем те земље, преноси Бета.

Немачки страхови од нове избјегличке кризе појачали су се када је министар унутрашњих послова Хорст Зехофер рекао да би повратак талибана могло да натера на бег између 300.000 и пет милиона Авганистанаца.

Слике хиљада Авганистанаца који покушавају да побегну из земље, успаничиле су европске политичаре који се ужасавају новог масовног покрета муслиманских тражилаца азила, написао је Њујорк тајмс.

Лист указује и на забринутост ЕУ да ће нови мигранти запалити жар крајње десничарских и популистичких покрета који су преобликовали политику након што је талас тражилаца азила из ратова у Сирији и Ираку прошао Европом 2015. године.

С предстојећим изборима у Немачкој и Француској, европски политичари одлучни су да избегну врсту популистичке реакције која је уследила након избегличке кризе пре шест година када је, додаје лист, етнонационализам пустио нове корене, а анти-имигрантске странке запретиле разбијањем Уније.

Ипак, стручњаци кажу да је поређење погрешно јер је подршка странкама против усељеника од тада опала, заједно с бројем миграната.

Авганистанци се ипак суочавају с мањком саосећања у Европи који би могао бити непремостив иако, истиче лист, Авганистан може представљати посебну моралну обавезу и одговорност за Европу од осталих ратова, јер су се многе европске земље придружиле америчкој инвазији у снагама НАТО-а после напада 11. септембра на САД.

Тамо где постоји консензус код већине европских земаља је идеја да Европљани желе да задрже избеглице у региону у близини Авганистана, написао је Њујорк тајмс преносећи изјаве многих европских званичника последњих дана укључујући и француског председника Емануела Макрона који је рекао да „Европа не може сама да преузме последице” пада Афганистана.