Депонија у Винчи – коначно без дима

Сада овој депонији претходи санација и ревитализација која би, према проценама, требало да буде потпуно окончана после три годинеФото БеоинфоДима који се са старе депоније у Винчи вио од 7. августа коначно нема. Спорадично се негде помоли беличасти траг, али се може рећи да је у недељу по подне, после 16 дана, пожар на овом сметлишту коначно угашен. Завршено је са насипањем земље, а све је урађено пре најављених киша, што је веома важно због кретања камиона и великих дампера по додатно изграђеним путевима на телу депоније.

Стара депонија је и даље под надзором, за сваки случај.

Пожар на депонији почео је у суботу 7. августа у касним поподневним сатима, али због густог дима није одмах могло да се крене у његово гашење. Шта је узрок пожара није познато. На снимцима камера непосредно пре почетка пожара виде се две особе, али да ли су оне повезане са избијањем ватре још је предмет истраге.

Одмах по избијању пожара кренуло се са насипањем земље на сметлиште да би се спречио контакт кисеоника и метана који се јавља у унутрашњости депоније. Део депоније је успешно прекривен земљом, али је остао део који је био неприступачан и где се пожар није могао лако угасити. Коришћен је и раствор смеђих алги, а изграђени су додатни путеви да би се пришло тој косини.

Све ово време, према налазима надлежних, осим првог дана, није било загађења суспендованих ПМ честицама, нити азот и сумпор-диоксидом.

Да ли је било канцерогених једињења насталих горењем пластике, затим диоксина и фурана који се јављају на температурама од око 400 до 600 степени када депонија „тиња”, не зна се јер се код нас не раде та лабораторијска истраживања у реалном времену.

Ово је један од три већа пожара која су захватила стару несанитарну депонију у претходне четири године. У мају 2017. почео је „отворени” пожар на депонији који је трајао више од месец дана, а затим је проблема са густим димом и ватром у унутрашњости сметлишта било у октобру 2019. када се депонија „пушила” неколико дана. Проблеми са депонијом трају много дуже. Спорадично, инцидената је било доста у последњих петнаестак година. Због тога се и приступило њеном затварању и потписивању јавно-приватног партнерства са француско-јапанским конзорцијумом „Суез–Итоку”, као и компанијом „Бео чиста енергија”.

Сада овој депонији претходи санација и ревитализација која би, према проценама, требало да буде потпуно окончана после три године. Први корак је управо гашење подземних пожара, а затим избацивање накупљених процедних вода које се налазе у њеном „телу”. То су врло важни поступци да би се осигурало велико клизиште које угрожава стабилност целог овог старог комплекса. Након санације клизишта и осталих планираних техничких мера постојећа депонија би на читавој површини од 42 хектара добила прекривач од геосинтетичког и минералних материјала који ће спречавати продор воде у депонију и истицање депонијског гаса у атмосферу.

И док стара депонија одлази у прошлост, на новој санитарној почело је одлагање кућног отпада, а у посебном делу комплекса и инертног, односно грађевинског отпада.