Дан заштите озонског омотача

Полазећи од значаја очувања озонског омотача Генерална скупштина УН је, на свом 49. пленарном заседању 19. децембра 1994. године, прогласила 16. септембар Међународним даном заштите озонског омотача, јер је на тај дан у Монтреалу 1987. године усвојен протокол у оквиру Бечке конвенције о заштити озонског омотача. Поводом међународног дана заштите озонског омотача и поводом 20 година Монтреалског протокола Пошта Србије емитовала је 17. септембра ванредну пригодну поштанску марку номинале 20 динара.

Озон је гас сачињен од три атома кисеоника и врло је редак у атмосфери. Углавном се налази у стратосфери на висини од 10 до 50 километара изнад Земљине површине у концентрацији где на десет милиона молекула долазе само три молекула озона. У атмосфери озон настаје углавном под дејством Сунчеве ултраљубичасте светлости и при атмосферским електричним пражњењима.

Озонски омотач штити сав живи свет на нашој планети од штетних ултравиолетних (UV-B и UV-C) сунчевих зрачења. Његово оштећење доприноси већој појави рака коже, катаракте, оштећењу људског имуног система, промени климе и поремећају глобалног екосистема.

Седамдесетих година прошлог века научници су утврдили да супстанце које су по свом хемијском саставу халогени угљоводоници, а чији је комерцијални назив фреони, оштећују озонски омотач. Тих година су скоро сви фрижидери, клима-уређаји, разни спрејеви, апарати за гашење пожара и други уређаји користили фреоне у свом раду. Захваљујући удруженом раду Међународне заједнице, којом су руководиле Уједињене нације, а на основу Монтреалског споразума, стање је знатно поправљено.

До данас је преко 190 земаља потписало и ратификовало Монтреалски протокол. Србија је потписница Бечке конвенције и Монтреалског протокола и даје значајан допринос његовој успешној реализацији. Претходни генерални секретар Уједињених нација, Кофи Анан, једном приликом је изјавио "да је Монтреалски протокол најуспешнији међународни споразум у области заштите животне средине". Крајњи циљ је да до 2010. године све супстанце, које утичу на озонски омотач, буду елиминисане.

С обзиром на то да супстанце које оштећују озонски омотач добрим делом утичу и на климатске промене, њихово избацивање из употребе ставља Монтреалски протокол у први план и у погледу заштите климе.

Сходно најновијим научним испитивањима очекује се да ће озонски омотач бити обновљен, односно бити враћен у стање од пре 1980. године, средином овог века, са изузетком Антарктичког подручја, где ће се то догодити 15 година касније, због специфичних климатских услова.

Ликовну обраду марке урадио је Јакша Влаховић, дипломирани графички дизајнер из Београда. Стручну помоћ пружио је Мирослав Спасојевић, саветник министра за заштиту човекове околине и Национални координатор за реализацију Монтреалског протокола. Њему је одато признање за допринос на очувању животне околине од стране извршног директора УН за заштиту животне околине, а поводом обележавања 20. годишњице Монтреалског споразума.