Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Анатомија бесмисла

Знао је Тесла ко је и одакле је као што су то знали и они који су му убијали потомке и палили кућу у два наврата, за време Другог светског рата и за време грађанског рата деведесетих година прошлог века
Никола Тесла (Н. Марјановић)

Хрватска народна банка је недавно утврдила предлог мотива за будућу хрватску кованицу евра. Поред шаховнице, географске карте Хрватске,  куне и глагољице, на званичној листи од пет симбола се нашао и наш прослављени научник Никола Тесла. Андреј Пленковић, премијер Хрватске, на конференцији за медије је нагласио да свака држава чланица ЕУ има могућност да уласком у еврозону (где би Хрватска требало да се нађе 2023. године) на једној страни кованице заједничке европске валуте има неки национални мотив. Никола Тесла, односно његов избор, представља резултат интернет гласања у коме су учествовали грађани Хрватске и њиховим одабиром се на први поглед стиче утисак да је хрватско друштво заиста еволуирало и да је на самом гласању убедљиво победио здрав разум. А да ли је баш тако?

Никола Тесла је рођен 10. јуна 1856. године у Смиљану, у Лици, на територији Војне крајине Аустријског царства (не Аустро-Угарске која настаје 1867. године, као ни Хрватске која настаје деведесетих година XX века) као једно од петоро деце Милутина, српског православног свештеника и мајке Георгине, одмила зване Ђука. Крштен је у Цркви Свeтог Петра и Павла у Смиљану коју су усташе срушиле за време Другог светског рата, заједно са Теслином породичном кућом. Његових једанаест преосталих рођака заједно са још 530 Срба из Смиљана и околине одвеле су а потом и убиле усташе у логору Јадовно да би након тога њихова тела била сахрањена у масовној гробници у Госпићу. Теслина кућа је обновљена 1956. године, за прославу 100 година од рођења славног научника и изумитеља, а заједно са њом је подигнута и спомен-гробница са именима настрадалих Срба у Другом светском рату. У агресији 1991. године мучки су убијени и протерани преостали Срби, Теслина кућа је минирана али не и срушена, док је до темеља  уништен споменик настрадалим Србима као и Теслин споменик у центру Госпића. Први никада није обновљен, а други је 15 година чекао одливен у складишту ливнице у Загребу, не би ли поново био постављен тек ове године, али не на месту где је био стари споменик, већ нешто даље, на периферији, односно новоизграђеном Тргу Николе Тесле.

Тесла је преминуо на Божић, 7. јануара 1943. године, а на сахрани у Њујорку му је његов велики пријатељ виолиниста Златко Балоковић одсвирао, а хор ,,Словен” отпевао „Аве Мариа” и „Тамо далеко”. Знао је Тесла ко је и одакле је као што су то знали и они који су му убијали потомке и палили кућу у два наврата, за време Другог светског рата и за време грађанског рата деведесетих година прошлог века. Стога намера Пленковића да на евро- кованицу стави лик Николе Тесле изазива горчину у нашим грлима и уместо једног космополитског потеза за нас представља присвајање културног и научног наслеђа наше земље, али и врсту националног инжењеринга – оног у коме се уместо политике сећања гаји култ историјског ревизионизма. Зашто? Зато што данас у спомен-кући Николе Тесле у Смиљану нема ни трага о томе да је он био Србин, нити да су Срби махом живели у овом месту. Зато што странци не могу да сазнају праву истину о пореклу славног научника. Момчило Шарић, преживели логораш логора у Старој Градишки, у својој књизи „После мрака долази светлост” са правом наводи да је неопходно да појединачно и организовано дигнемо глас против евентуалног новог погрома и асимилација. Он је то радио. И ми то чинимо. И чинићемо увек када смо угрожени.

Асистент на Уставном праву на Правном факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Luis
Nigdje ne piše niti da je Tesla Hrvat, zar ne?
Error in fabula
Ако је Тесла Хрват јер је рођен нс територији данашње Хрватске онда је и Бан Јелачић, рођени Новосађанин, Србин?
Mario
Jes.Eto,stavite vi Jelacica na vas 'evro'!
Diskusija
"Nikola Tesla je rođen 10. juna 1856. godine u Smiljanu, u Lici, na teritoriji Vojne krajine Austrijskog carstva". "Vojna krajina" ili "Militärgrenze" bio je tada opći pojam, gotovo kolokvijalni izraz, ali se kao oficijelni termin u dokumentima koristio naziv Hrvatsko-slavonska krajina. Postojala je tada još i Banatska te Sedmogradska krajina.
srbin iz krajine
kak ne kuzis stari da je taj opci pojam doveo do toga da covjeku zapalite kucu i ubijete naslednike
Марко
Кад присвајаш нешто туђе онда то може да значи да си сиромашан и немаш своје а такође може да значи да једноставно ниси способан да сам створиш неку вредност па присвајаш туђу. На овај начин Хрватска показује да нема своје аутентичне вредности и да се не стиди да то и призна. Хрватску треба да представља нешто што изворно и из дубине представља биће једног Хрвата, као што Срби имају Светог Саву нпр.
Filip Cosopt
Obzirom na autora teksta, očekivao sam pojašnjenje zakona i pravnih osnova za pokretanje postupka kojim će Srbija zaštititi kulturno i naučno nasljeđe Srbije, točnije Nikole Tesle.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.