Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Озбиљан кривични игроказ

Сваки правник зна да се кривична невиност не доказује, већ претпоставља (Уставна презумпција невиности). На тужилаштву је да докаже нечију кривицу пред судом. Овде се пак самопријављивањем тражи да тужилаштво практично доказује нечију невиност
(Миланко Каличанин)

Нисам проверавао, али чврсто претпостављам да је Србија у још нечему, осим по привредном и сваком другом расту, најлепшим зградама, историјски најбољим међ’ државним односима итд – „водећа у Европи”. Реч је о правнички невероватној појави, европски непознатој, да председник једне уставне државе подноси, суштински, кривичну пријаву против себе самог (уз најближег рођака и министра). Тиме се ваљда унапред, превентивно, жели доказати невиност у вези са два тешка кривична предмета, „Јовањицом” и „Беливуком”, иако се против њих тројице поступак уопште не води.

Како је ту реч не само о организованом криминалу него и о, хипотетички, политички фаталним случајевима због могућих веза „подземља” и власти, предузело се нешто што је у праву противречно само себи, а у животу здравој логици – самопријављивање, самоокривљавање. Да игроказ буде заокружен, формално је кривичну пријаву поднео адвокат уједно високи функционер политичке странке којој је на челу пријављени председник републике. Учинио је то спонтано, на основу сазнања из медија, како каже...

Док је после прве пријаве („ Јовањица”, децембар 2019) и било нешто правничког и политичког критиковања, после друге („Беливук”, август 2021) то је бивало ређе и тише – речју, навикли Срби на све, није ни ово најгоре. Због тога бар да покушавам, као правник, да укажем на фантастику ове ситуације не би ли се широка друштвена апатија бар мало промрдала.

Сваки правник са (нормалног) правног факултета зна да се кривична невиност не доказује, већ претпоставља  (Уставна презумпција невиности). На тужилаштву је да докаже нечију кривицу пред судом. Овде се пак самопријављивањем тражи да тужилаштво практично доказује нечију невиност. Нити оно то зна (није бранилац), нити је за то плаћено. Оно је увек пристрасно (само је суд је објективан) у настојању да докаже како је неко крив. Баш је чудно да су то поменути адвокат и шеф државе, као правници, пренебрегли.

Шире гледано, неко уставно или законско право постоји да би га грађани користили сходно сврси тог права, а не злоупотребљавали тј. користили противно циљу због ког то право уопште постоји. Овде је управо реч о злоупотреби права јер се пријава подноси не да би се доказала нечија кривица (што мора бити циљ пријаве), већ да би се доказала невиност. А то није нити може бити сврха кривичне пријаве.

Да се не бисмо претворили у друштво оваквих и сличних злоупотреба права, законом је прописано кривично дело „лажно пријављивање” (334 КЗ) – ко пријави неко лице да је учинило кривично дело (...) а зна да то лице дело није учинило, казниће се затвором (...). С обзиром на то да је адвокат поднео кривичну пријаву са (усменим) образложењем да би се доказала невиност, здраворазумски произлази (а може и argumentum ad absurdum) да је знао, или био уверен, да је онај против кога подноси кривичну пријаву невин. Тужилаштво се, чини ми се, на ове необичне и противзаконите околности још није изјашњавало.

С обзиром на конкретне околности надређености, не треба изгубити из вида ни чињеницу која се тиче подстрекавања на лажно пријављивање. Ако  је, којим случајем, адвокату наређено  да поднесе ову пријаву, онда је наредбодавац подстрекач (шеф државе је чак и најавио да ће неко  поднети  кривичну  пријаву  против њега), а тај  који  је то учинио  је извршилац. А ако би, којим случајем, тужилаштво овде одбацило кривичну пријаву због тога што се ради о лажном пријављивању, морало би покренути поступак против подносиоца пријаве.

Свакако највећи проблем у вези са читавим овим игроказом, и бројним другим које гледамо, је питање које мора свако да постави себи – како и када до овога дођосмо? Није то што нас Европа са чуђењем и подсмехом гледа као друштво које је допустило да се Устав, институције и закони окрену наглавачке, него да ли је могуће да у 21. веку ћутке живимо у „демократији из 18. века, типа „држава, то сам ја”. Где се то дену универзитетска елита, слободни интелектуалци и критичко јавно мњење?      

Професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
У теорији је како професор каже, а у пракси сасвим супротно. У теорији тужилаштво доказује кривицу, а у пракси окривљени доказује невиност. У теорији јавни тужилац би требало да покрене истрагу, ако има сазнања о извршеном делу, а у пракси ћути док не добије миг. Ко је за све то крив? Да ли држава, да ли тужилаштво, да ли суд, да ли адвокати? По мом скромном мишљењу сви одреда. Модерна држава је више адвокатска (није само наша карактеристика), него што је правна.
Petar Pan
Apsurdno jeste, ali i sasvim razumljivo. Kad nemaš drugog načina da se odbraniš od klevetanja - daj šta daš. Apsurdno je i to što u ovoj državi svako svakog može javno optužiti za neki kriminal želeći mu time naneti neku štetu, prevashodno političku. Time se koristi opozicija, a u nešto manjoj meri, i vlast. Za takve pretpostavka nevinosti izgleda ne važi, ali ni zakonska obaveza da kriminal prijavi onaj ko o tome ima neka saznanja. Čudno što gospodinu Profesoru to ne smeta.
Petar Pan
Grešiš Risto, jer oni koji klevetaju su spremni na to. Kad protiv takvih podneseš prijavu, ima da izrodiš troje dece i spremiš ih za školu dok se postupak ne okonča i to kaznom od par hiljada dinara. Do tada je politička šteta već učinjena. To bi bilo isplativo samo kad bi klevetnike slali u zatvor na par godina što je iluzorno u srpskom pravosuđu koje ni ubice toliko ne kažnjava.
Риста
Онда се не подноси пријава против самог себе, већ против онога ко клевета.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.