Ирвин Велш - писац панк генерације без цензуре

Прослављени британски књижевник Ирвин Велш био је синоћ гост прве вечери 13. издања фестивала „Крокодил” који је разговор на софи у Амфитеатру испред Музеја Југославија имао одмах након гостовања свог колеге Ханифа Курејшија.

Истакнути аутор култног романа „Трејнспотинг”, од кога је касније настао непролазни филм (1996) Денија Бојла, планирао је да дође на овај књижевни фестивал прошле године, али је пандемија пореметила планове и одложила их за боља времена.

Иако је и даље на снази налет новог таласа ковида 19, Велш је одлучио да дође и буде део сусрета писаца и верне публике.

„Никада нисам био у вашој земљи и у овим крајевима, тако да је ово за мене била у старту сувише добра прилика да бих је пропустио”, открио је шкотски писац.

Водитеље вечери Галеба Никачевића и Миму Симић веома је занимало како је дошло до тога да Велш пристане да дође на „Крокодил”, јер је до сусрета са оснивачима фестивала дошло веома спонтано.

Наиме, писац Владимир Арсенијевић и Милена Берић, организатори манифестације, срели су Велша једном приликом на аеродрому у Њујорку. Тамо су се упознали, позвали га одмах да им гостује на књижевној смотри, и он је истог тренутка пристао.

„Наравно, то сам ја. Зашто да не? Волим да откривам нова места. А како у Србији нисам био, одмах ми се допала идеја да и ову земљу истражим у животу”, искрен је писац, преноси Танјуг.

Ирвин Велш је рођен у Единбургу, који представља његов књижевни свет, а стасавао је у сиромашним насељима у Литу, Вест Пилтону и Мирхаусу.

Присетио се аутор свог раног детињства, када је као дечак шетао са мајком и изјавио јој како жели да има своју леди - даму. Чим је то чуо његов отац, одмах је дао коментар - „Имаћемо великих проблема са овим момком”, што је засмејало публику.

Када је Велш стасавао, често су се објављивали, како каже, по квалитету веома лоши романи, где је тема била само насиље, силовање, са ликовима силоватеља у првом плану, као и неке романсе, лака литература. Ништа од тога га није привлачило и пожелео је сам да напише неко дело.

Био је веома млад док је слушао разне истините приче из свог краја, по кафанама и улицама, и тако је постепено сакупљао грађу за свој први роман - „Трејнспотинг” (1993).

Музика му је помагала да ствара, уз њу је добијао инспирацију, а у то доба углавном се препуштао нотама панка и рејва.

Растао је у панк ери чувене групе „Секс пистолс”, где је највише била присутна радничка класа.

„Трејнспотинг” није наишао на одобравања стручних лица, те је изузета са најуже листе за књижевну награду „Ман Букер”, наводно јер је вређао укус чланова жирија.

Само у Великој Британији роман је купило више од милион људи, а још већу популарност је дело постигло када је снимљен филм у коме су играли Јуан Мекгрегор, Џони Ли Милер, Роберт Карлајл и Кели Мекдоналд.

Велш признаје да је био веома изненађен толиким успехом романа и касније филма, није био спреман за тако нешто, није се надао нити очекивао.

„Мој први роман, као и каснија дела су кренула од мојих разних преиспитивања, где увек поставим себи питање - зашто смо ми ту на овом свету и која је наша сврха?”, објаснио је Велш.

Симбол времена и те панк генерације која конзумира дрогу створио је бренд звани „Трејнспотинг”, тако да је и поред других наслова (објавио је 12 романа и четири збирке прозе), ипак остао веран својим ликовима из првог дела, и настављао њихове судбине.

Успешни аутор је ове ноћи, као и његов колега Ханиф Курејши мало раније, читао део свог последњег романа који није преведен у Србији - „Dead Man's Trousers” (2017) као завршни део саге - трилогије о јунацима свог првенца.

Како је открио, у роману ће један од важних ликова на крају - умрети. Ипак, да не квари расплет српским читаоцима који ће се тек сусрести са овим насловом, није рекао о ком јунаку се ради.

„Није ми нарочито жао што сам се опростио од једног од тих ликова”, признао је Велш, а водитељи су констатовали да је он са свим тим карактерима кроз своје писање „живео” деценијама.

„Али, зато се другима није допало како сам решио радњу у роману, тако да су ме грдили, критиковали, чак и псовали што тај лик умире. На то се изгледа морам навићи”, рекао је Велш.

У споменутом роману доминира доста велики број псовки, вулгарности, експлицитних сцена без цензуре, као уосталом у свим његовим пројектима. Велш се дотакао касније и приче о пороцима, где му током живота наркотици нису били страни.

Аутор је сада на месту званичног амбасадора Светског купа бескућника и живи у Мајамију.

Тренутно сарађује на писању сценарија за драмску ТВ серију која бележи развој електронске музике од краја осамдесетих, јер му је та ди-џеј сцена веома блиска и привлачна.

Према његовим романима су рађени још неки дугометражни филмови као „Прљавштина”, „Екстази”, док је као сценариста потписао остварења „11 величанствених”, „Good Arrows”, као и најновији „Creation Stories”.

Од нових пројеката у плану су му и још две ТВ серије - „Амерички таблоид” и „Злочин”.

Након разговора, Ирвин Велш се дружио са многим читаоцима и потписивао им примерке својих романа.